<font size="+1">Nekoć tako popularna rasno-istorijsko-nacionalna teorija po kojoj su, razume se, Srbi božji, nebeski i izabrani narod – sasvim drukčiji od ostalih primitivnih kolektiva i nepravoslavnih zajednica, jer su inteligentniji, lepši, hrabriji u streljanju civila, nepokolebljivi, emocionalno i posebice ekološki osetljivi, mudri da odaberu pravog lidera – na velika se vrata ovih dana kambekovala u ovdašnji politički život organizovanom serijom milozvučnih patriotskih poruka. Blagougodno je bilo, recimo, čuti jednu od šešeljevskih ikona, Aleksandra Vučića koji je glede Papine smrti jednoćelijskim razmišljanjem došao do senzacionalnog otkrića kako u Srbiji «mnogi više žale zbog smrti Pape, nego zbog srpske dece na Kosovu»! Vučić je, u stvari, samo poentirao na asistenciju Vojvode Iz Haga koji je tokom prošlog tjedna u svojoj «obrani» za genocid optužio Vatikan & Jovana Pavla II, zahtevajući da Vatikan otvori svoje tajne arhive kako bi on, Vojislav Šešelj, četnički temeljito, do sagorelih temelja, našao preko potrebne dokaze da se spere «ljaga sa srpskog naroda».
Nešto od tog mulja, blata i ljage osetilo se nedavno u vazduhu Skupštine Srbije tokom rasprave o nekakvom Zakonu o semenu, kad je ministrica poljoprivrede Ivana Dulić-Marković izjavila da se u Srbiji dešavalo da se u hladnjačama, umesto bresaka, prevoze leševi; uz znak protesta zbog ove izjave, zasedanje su napustili (Miloševićevi) socijalisti i (Šešeljevi) radikali koji su se očigledno prepoznali u ovoj semenarskoj temi – ali tek nakon što su slavodobitno otkrili da je Dulićka poreklom «Hrvatica» te je, naravno, sasvim logično da pravoslavnim Srbima spočitava hladnjače, valjda skrhana od tuge za Papom! </font>