Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: dvije trecine ljudi u Srbiji ugrozeno-siromasno

  1. #1
    "EKONOMIST"
    Guest
    U Srbiji je, sudeci prema, istina, ne baš svežim nalazima domacih istraživackih organizacija, dve trecine gradana ugroženo i živi oko linije siromaštva - ispod ili neposredno iznad nje. Srdan Bogosavljevic, direktor Stratedžik marketinga, pretpostavlja da je trecina stanovništva siromašna, još tridesetak odsto ugroženo (mahom zaposleni u sivom sektoru ili pred otkazima), dok svega jedna trecina, a radi se uglavnom o preduzetnicima, nije ugrožena. Sloj bogatih gotovo da je zanemariv. Ili, kako je podsetila Gordana Matkovic, republicki ministar za socijalna pitanja, procenjuje se da je u Srbiji siromašno oko 2,8 miliona ljudi, jer njihovi prihodi ne mogu da podmire ni potrebe potrošacke korpe. Od toga, oko 1,4 miliona ljudi živi u ekstremnoj bedi. Pravi monitoring siromaštva, medutim, bice moguc tek uz sistematicno registrovanje siromašnih, pristojan popis stanovništva, razvoj statistike, povezivanje evidencija i registara, ocenio je Bogosavljevic. Dok se to ne postigne, jedini izlaz su i dalje ad hok istraživanja. Resorno ministarstvo zapocece uskoro jedno takvo veliko istraživanje, koje ce, uz predstojeci popis stanovništva, pomoci u pravljenju realnije socijalne karte društva.

  2. #2
    Pismena sirotinja
    Guest
    Srbija i tranzicija: Pismena sirotinja

    Sa platama od jedva 200 eura ili upola nižim penzijama (sve u proseku), građani Srbije klize po dnu evropske lestvice standarda. Ta sirotinja s juga kontinenta nije nepismena, ali izgleda predugo ćuti i trpi loše političare koji joj stalno spuštaju cenu, najčešće na vrednost "robe" biračkog tela ili na nivo utešne nagrade "plata je dovoljna za korpu namirnica", a sve zarad očuvanja vlasti. Među ovdašnjim građanima, starijim od 15 godina (a takvih je prema popisu iz prošle godine 6.321.231), 6,5 odsto ima diplomu fakulteta (uključujući magistraturu i doktorat), a 4,5 odsto višu stručnu spremu. Odnosno, najviše obrazovanje ima 697.000 stanovnika, ili 11 odsto populacije starije od 15 godina. Približan procenat visokoobrazovanih ima i Slovenija, ali u toj državi prosečne zarade su 6-7 puta veće nego kod nas. Nije, dakle, sve u školi, dosta toga u životu zavisi od društvenih prilika u kojima građani mogu ili ne mogu da se uhvate za "zelenu granu". U Francuskoj, recimo, najviše obrazovanje ima 11,4 odsto stanovnika, a zemlja je poznata kao riznica kulture i dobrog standarda. Mnogo bolje od nas žive i Grci i Poljaci, a tamo visoku i višu školu ima 8,7, odnosno 7,9 odsto stanovnika.

  3. #3
    pismena sirotinja
    Guest

    Sa ljudima koji vode Srbiju očito nešto nije u redu, kad umesto da uvažavaju zdravi duh građana koji su se pod teretom ratova, sankcija i bede hvatali za škole kao za slamku spasa, drmaju njihovim životima kao da su vreće za napumpavanje skandalima, kriminalom, korupcijom... Nije čudo što 60 odsto mladih u inostranstvu vidi spas. Doduše, neće svi otići, ne zato što "sunce tuđeg neba ne greje kao ovo ovde", nego valjda zato što se čamotinja kao olovo spušta u noge pa, bez posla, kao i njihovi stari, čekaju na "biće bolje".
    Inače, nije tačno da Srbija tavori zbog sindroma zvanog "odliv mozgova", kako su to, valjda da "pojačaju problem", predstavili neki analitičari društvenih prilika. Od oko 415.000 naših na radu u inostranstvu, samo 9,7 odsto ima diplomu visoke i više škole. Sa srednjom stručnom spremom u Srbiji živi 41,1 odsto građana, a među našim gastarbajterima 27,9 odsto.
    Sa završenom osnovnom školom, među našima u svetu je 35 odsto, a u Srbiji 23,9 odsto populacije. Bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem u drugim zemljama živi 22,9 odsto naših ljudi, a ovde jedan procenat manje.

  4. #4
    nepismena sirotinja
    Guest
    Činjenica je, međutim, da je u poslednjih deset godina "trbuhom za kruhom" otišla polovina naših gastarbajtera i da je među njima 17 odsto visokoobrazovanih. Za nove vlasti trebalo bi, a izgleda da nije, kao alarm da zvuči podatak da među našima koji u belom svetu rade godinu dana, ima 15 odsto sa visokim i višim obrazovanjem.
    Prema poslednjem popisu, diplomu sa srednjom školom ima najviše građana Srbije, 2.596.348, ili 41,1 odsto, a među njima je više od polovine stučno obrazovanje steklo kroz nastavu koja traje četiri ili pet godina. Najveće iznenađenje na "mapi" pismenosti je da je gimnaziju, koja je dugo važila za elitno mesto za opšte obrazovanje, završilo samo 4,6 odsto svih srednjoškolaca. U zanimljivost spada i to da je broj gimnazijalaca gotovo isti kao broj nepismenih i da je gimnazijalaca dva ipo puta manje nego visokoobrazovanih. U svakom slučaju, Srbija je prvi put u svojoj istoriji dobila natpolovično (52,1 odsto) učešće obrazovanog stanovništva (srednje, više, visoko).
    Međutim, pogled na dno obrazovne lestvice svedoči o jednoj drugoj Srbiji, polupismenoj. Među populacijom starom 15 i više godina bez ikakve školske spreme je 357.552 građana (5,7 odsto ukupnog broja), a od toga je potpuno nepismeno 227.039. Završen prvi, drugi ili treći razred ima 126.127 stanovnika (dva odsto od ukupnog broja), od kojih je nepismeno 2.862.

  5. #5
    nepismena sirotinja
    Guest
    Dakle, ukupno nepismenih među stanovništvom starijim od 15 godina Srbija ima 229.902 ili 3,64 odsto.
    Pošto je osnovnu školu od četvrtog do sedmog razreda završilo 896.847 građana ili 14,2 odsto, to zajedno sa onima koji su pohađali niže razrede daje visokih 16,2 odsto neškolovanog stanovništva. I tu stižemo do podatka kojim se Srbija ne može pohvaliti: zajedno sa nepismenima, bez škole je 21,9 odsto populacije, odnosno svaki peti građanin. Pošto je svedočanstvo osnovne škole steklo 1.509.462 građana, zajedno sa onima nižeg obrazovnog ranga oni čine bezmalo polovinu (45,8 odsto) cele populacije u Srbiji.
    Zanimljivo je koga sve statističari smatraju pismenim i da su, radi adekvatnog poređenja sa podacima iz prethodnih popisa, to prikazali za sva lica stara deset i više godina, kojih ima 6.761.061.

  6. #6
    nepismena sirotinja
    Guest
    Dakle, pismeni su svi koji su završili više od tri razreda osnovne škole, ali i jedan do tri razreda, kao i sva lica bez škole koja su uspela pred popisivačem da napišu i pročitaju kratak tekst. Prema ovim kriterijumima, u Srbiji je nepismeno 232.925 stanovnika ili 3,45 odsto od ukupnog broja, od čega je 85 odsto žena. Među nepismenima najviše je starijih od 60 godina (80,7 odsto) i to uglavnom žena, dok ih je najmanje između 25 i 29 godina (1,2 odsto) i to pretežno muškaraca. U centralnoj Srbiji nepismenih je 3,8 odsto, a u Vojvodini 2,4 odsto. Od ukupne populacije nepismenih u Srbiji, u gradskim područjima je gotovo četiri puta manje (1,6 odsto) nego u ostalim (5,9 odsto).
    Ma koliko da su podaci o stanovništvu sa niže obrazovne lestvice "teški", činjenica je da Srbija ima dva ipo puta manje nepismenih nego visokoobrazovanih ljudi i da iz godine u godinu sve veći broj građana posle osnovnog, nastavlja dalje obrazovanje. Za minulih pola veka udeo nepismenih u ukupnoj populaciji pao je za 21,4 odsto. Godine 1953. nepismeni su činili 24,8 odsto populacije, 1961. 20,7 odsto, 1971. 15,3 odsto, 1981. 9,7 odsto, 1991. 6,1 odsto, a 2002. 3,45 odsto.
    Na nacionalnoj listi nepismeninosti prvi su Romi, od čijih se 108.193 stanovnika u Srbiji 19,7 odsto potpisuje palcem.

  7. #7
    nepismena sirotinja
    Guest
    Na drugom mestu ove liste su Vlasi (10,5 odsto), zatim Albanci (7,7 odsto), Bugari 5,5 odsto, Muslimani i Bošnjaci sa po pet odsto nepismenih i Rumuni (4,4 odsto). U Srbiji su najpismeniji Rusini, budući da je od 15.905 stanovnika te etničke grupe samo 0,4 odsto nepismeno. Slede Slovaci sa 0,67 odsto nepismenih i Mađari sa 1,1 odsto, dok je učešće nepismenih pripadnika najbrojnije nacije u Republici, Srba, u ukupnoj populaciji 3,35 odsto.
    Analitičari Republičkog zavoda za statistiku, koji su obradili podatke iz popisa, za najpismeniji grad u Srbiji proglasili su Beograd. Od 1.347.199 stanovnika starijih od 15 godina, petina (20,5 odsto) ima diplomu više škole ili fakulteta, 50 odsto završilo je srednju školu, a 18,6 odsto osmogodišnju. Udeo nepismenih u ukupnom broju stanovnika Beograda je 1,4 odsto, a građana bez ikakve ili nezavršene osnovne škole, devet odsto.

  8. #8
    nepismena sirotinja
    Guest
    Od 24 okruga, najmanje nepismenih imaju Severno-bački (1,4 odsto), Severno-banatski (dva odsto), najmnogoljudniji okrug u Srbiji Južno-bački (2,2 odsto), Šumadijski (2,6 odsto) i Srednje-banatski (2,7 odsto). Južno od Beograda nižu se podaci o visokim stopama nepismenosti: najveća u Topličkom okrugu 9,2 i Jablaničkom devet odsto, zatim Pčinjskom 8,6, Mačvanskom 5,8 i Borskom 5,6 odsto. I rekorderi nepismenosti po opštinama nalaze se uglavnom duž južne pruge: Bojnik 16,2 odsto, Gadžin Han 13,7, Trgovište 13, Žitorađa 12,5 i Merošina 12,3 odsto nepismenih.
    Da li je nepismenost uzrok ili posledica siromaštva opština na jugu Srbije, te zašto visoka stopa pismenosti na severu zemlje nije doprinela toliko obećavanom procvatu privrede, ostaje za razmišnjanje analitičarima. Vlasti i tako "gledaju celinu", naročito uoči izbora.

  9. #9
    hehe
    Guest
    kad bi dubio na gl;avi Srbe nemozes ni pocemu izravnati sa vama primitivnim ustasama. )

  10. #10
    hehe
    Guest
    kad bi dubio na gl;avi Srbe nemozes ni pocemu izravnati sa vama primitivnim ustasama. )

  11. #11
    zaista ih se...
    Guest
    ...sa NICIM ne moze usporediti sa Hrvatima! Ama sa nicim!

    (Ok, neko bi rekao da nam je jezik slican...?), ali u tom slucaju to je SVE!!!

Slične teme

  1. Hrvatska u EU za dvije godine
    By sompompirovi in forum Politika
    Odgovora: 6
    Posljednji post: 10-10-2005, 21:13
  2. prića o dvije kravice
    By koko4 in forum Zagreb i okolica
    Odgovora: 1
    Posljednji post: 06-06-2005, 20:34
  3. U Srbiji 2/3 gradjana ugrozeno
    By Ekonomist in forum Politika
    Odgovora: 16
    Posljednji post: 23-02-2004, 14:44
  4. Odgovora: 8
    Posljednji post: 25-01-2004, 02:18

Pravila postanja

  • Ne možeš stvarati nove teme
  • Ne možeš odgovarati na postove
  • Ne možeš slati privitke
  • Ne možeš mijenjati svoje postove
  •