<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">U većini pokušaja da se po razornoj snazi rangiraju nedaće koje su snašle Srbiju i Jugoslaviju tokom dosadašnjih trinaest godina Miloševićeve vladavine, uglavnom se na vodeće mesto stavlja slom srpskih nacionalnih pretenzija i gubitak takozvanih srpskih teritorija

Samo manji broj posmatrača na počasno mesto katastrofe stavlja izgubljeni rat srpskog socijalizma sa istorijom, to jest sa komšijama (koji su odustali od socijalizma) i "sa celim svetom" - što je podrazumevalo i strateško okretanje Srbije Aziji.
Gotovo niko na prvo, najstrašnije mesto ne postavlja generalnu privrednu katastrofu i kriminalizaciju države, već se ta, u istoriji gotovo nezabeležena ekonomska i civilizacijska propast jednog naroda i jedne države, smatraju samo posledicom Miloševićeve neuspešne političke strategije i ideologije. U obrnutoj hipotezi, moglo bi se reći da u Srbiji nije loša politika upropastila privredu, nego da je loš socijalistički sistem zaštićen agresivnom nacionalnom politikom - to jest da je Kosta Mihailović više upropastio Slobodana Miloševića nego svi nacionalno oboleli pisci srpske akademije zajedno.

</font>