Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Zveckanje - srpskom trubom

  1. #1
    Ahtisari
    Guest
    Afera Ahtisari: ozbiljan sukob srpske političke i nacionalne elite sa međunarodnom zajednicom ili običan politički blef za domaću upotrebu? Ma koliko se nekome činilo da odgovor na ovu dilemu nije jednostavan, da je ovoletnje zatezanje konopca oko tumačenja izjava međunarodnog posrednika u srpsko-albanskim pregovorima plod naraslih nacionalnih frustracija u Srbiji zbog mogućeg konačnog gubitka Kosova, podrobnija analiza pokazala bi, nesumnjivo, i nešto drugačiju sliku o motivima i pozadini sukoba od onih koje beogradski zvaničnici uporno nastoje da nametnu.
    Pravo pitanje je da li je, šta i koliko Beograd ovim dobio, odnosno koliko utisak o, navodno, dobijenoj rundi u svađi sa Ahtisarijem, zapravo, prikriva procenu da je ovdašnja vladajuća garnitura postigla još jedan efektan autogol. Koji će, naravno, na kraju svega, platiti - Srbija. Pritom, nije teško primetiti da se mnogo manje govori o samom Kosovu, položaju tamošnjih Srba i samom toku pregovora, neuporedivo više o nekakvom Ahtisarijevom pokušaju da srpsku pregovaračku stranu izbaci iz koloseka, t.j. primora da napusti pregovore u samoj završnici rasplitanja kosovskog čvora. Buka iz Beograda, u stvari, treba da pokaže da će se Srbija odupreti svakome (u međunarodnim krugovima) kome padne na pamet da se odgovornost što se za Kosovo traži neko rešenje van državno-pravnog okvira Srbije prikači isključivo njoj.

  2. #2
    Ahtisari
    Guest
    Žestoka i ostrašćena reakcija na (nepotvrđene) Ahtisarijeve reči da su »Srbi krivi kao narod«, a potom i na njegov stav da se »istorijsko (Miloševićevo) nasleđe mora uzeti u obzir prilikom odlučivanja o Kosovu, kao i (različito tumačene) reči o »zveckanju oružjem« ili »vitlanju sabljom«, jeste pokušaj da se na optužbu o kolektivnoj (političkoj) odgovornosti odgovori - kolektivnom amnezijom. Kratkim i selektivnim pamćenjem, po kome istorija počinje od trenutka kada su trupe NATO ušle na Kosovo, Srbi ga masovno napustili ili su postali plen euforičnog i nesputanog albanskog nacionalizma. Ignorišu se ili minimiziraju razdoblja koja su svemu tome prethodila, nacionalne homogenizacije i antibirokratske revolucije, ratne mobilizacije, opšte podrške Miloševiću da problem Kosova i kosovskih Albanaca reši silom. Dakle, period od skoro jednoipodecenijske kolektivne manipulacije nacionalnim osećanjima ljudi, u kome su se opozicioni otpori (osim časnih izuzetaka) Miloševićevoj torturi u najvećoj meri sveli na njegovo uklanjanje manje-više zbog neograničene vlastodržačke pohlepe, a ne i zbog ratova koje je pokrenuo i vodio i činjenice da je Srbija iz svih tih tragičnih pustolovina izišla kao višestruko poražena strana. Valja se podsetiti da je nacionalna i nacionalistička opozicija nacionalnom vođi iz komotne galerije memorandumske nacionalističke politike više zamerala što ratove nije dobio, a ne što je, uz obilatu asistenciju i drugih, njemu sličnih u ostalim delovima bivše SFRJ, zapalio čitav region.
    Sve to, naravno, za dobro upućene nije nikakva novost, još manje iznenađenje.

  3. #3
    Ahtisari
    Guest
    Pogotovo danas kada se Srbija, nakon uspostavljanja Koštuničine autentične nacionalističke vladavine, suočava sa gotovo svakodnevnim pojavnim oblicima neraskinutog kontinuiteta sa Miloševićevom politikom: prevagom stranaka (u vlasti) koje su Srbiju uvalile u ogromne nevolje, egzaltiranim promovisanjem ideološke matrice o »duhovnoj obnovi srpske nacije i srpstva«, delovanjem takoreći netaknutih mehanizama vlasti od pre 5.oktobra, sve uočljivijom klerakalizacijom društva, sofisticiranijom, ali i gotovo potpunom kontrolom najuticajnijih medija, povratkom na na već viđenu nacionalističku i populističku retoriku, pokušajem da se »nacionalna sabornost« nametne kao vladajući ideološki obrazac u kome ima mesta za sve (čak i za »pacifikovane« radikale) koji smatraju da se politikom »dobrog« nacionalizma može postići sve ono što se nije moglo ratovima i nasiljem. Iza te opšte atmosfere, naravno, valjaju se mnogo prizemniji motivi, pre svega, da se u času kada se neke teške odluke (Kosovo, Hag, EU) moraju doneti, forsiranjem priče o »odbrani srpskih nacionalnih i državnih interesa od nasrtaja spolja i iznutra«, u suštini, stvori ambijent u kome će Koštuničina manjinska vlada, u ovom ili promenjenom sastavu, zadržati sve poluge vlasti. Što bi, drugim rečima, značilo opstati u svakoj varijanti, svejedno da li će Kosovo otići ili ne, general Mladić biti isporučen Hagu ili ne, pregovori sa EU nastavljeni ili ne.

  4. #4
    Ahtisari
    Guest
    U tom smislu, prvo iskušenje nailazi već 31.septembra, kada će biti jasno hoće li se kreator srebrenčkog zločina naći pred sudom, da li će Karla del Ponte signalizirati Oliju Renu da nastavi pregovore ili će se moratorijum produžiti i šta će u tom kontekstu učiniti Dinkićev G17 Plus, koji je svoj opstanak u vladi uslovio nastavkom pregovora sa Briselom. Iako nameće drugačiji utisak, jasno je da Koštunici Evropa nije strateški cilj, ali će mu eventualno dalje približavanje »staroj dami« i te kako biti dobrodošlo u dokazivanju tvrdnje njegovih analitičara da se i sa nacionalizmom može u Evropu. Njegova izjava (u kontroverznom intervjuu listu Danas) da se Srbija ni po cenu zatvaranja evropskih vrata neće odreći Kosova, međutim, može se tumačiti i kao populistički manevar za pripremu domaće javnosti za novo razdoblje samoizolacije, ali i kao specifičan pritisak na međunarodne krugove da pokažu više sluha za beogradsku opciju »široke autonomije« za Kosovo u Srbiji.
    Ako je to samo oblik pritiska i upozorenja da bi se izdejstvovao bar neki ustupak Beogradu, najnovije sve intenzivnije uključivanje Republike Srpske u kosovsku priču ima, po mnogim procenama, sasvim drugačiju, reklo bi se, alarmantniju konotaciju. Više se shvata kao otvorena pretnja šta bi se sve moglo desiti (referendum o izdvajanju RS iz BIH) ukoliko Srbija izgubi Kosovo nego kao predizborni marketing nacionalno i radikalno »transformisanog« banjalučkog premijera, nekadašnjeg socijaldemokrate Milorada Dodika.

  5. #5
    Ahtisari
    Guest
    Mogu li se njegovi poslednji, prilično nacionalistički i militantni nastupi, shvatiti kao svojevrsno zveckanje oružjem ili vitlanjem sabljom, kako Dodikovo gotovo svakodnevno gostovanje u Srbiji i Koštuničino i Tadićevo okretanje Banjaluci, doživljavaju u Sarajevu i međunarodnim krugovima, ostaje za dalju analizu.
    S druge strane, a, opet, tesno povezano sa svim prethodnim, jeste procena da su žustri i preterano »emotivni« napadi na Ahtisarija, zaista svojevrsna poruka svetu, na koje svet odgovara ili ignorisanjem ili potvrđivanjem podrške finskom posredniku, ali su, ujedno, i pre svega, usmereni na oblikovanje domaćeg javnog mnjenja. Vredna je pažnje ocena da se, zapravo, galamom protiv Ahtisarija želi stvoriti dimna zavesa kojom bi se zakamuflirale neke jako krupne ambicije srpskog vladajućeg establišmenta. Najpre, da pripremi teren za izbore koji će Koštunici omogućiti novi mandat. On pritom računa da bi mu oslanjanje na partije narodnjačkog, »domaćinskog« i nacionalističkog usmerenja (Ilića, Palme, Rake, Bidže, Ugljanina), kao i insistiranje na donošenju ustava koji bi verifikovao već dobrano zahuktali proces pretvaranja Srbije u nacionalnu (srpsku) državu, donelo odlučujuću prednost, koju mu ne bi mogli ugroziti ni Nikolićevi radikali ni Tadićeve demokrate. Zatim, da se do eventualnih izbora dovrši (ras)prodaja velikih sistema poput NIS i EPS na način koji bi vladi i Koštunici omogućio solidnu finansijsku podlogu, učvršćivanje sprege sa lojalnim i podobnim domaćim tajkunima, ali i kakvo-takvo zadržavanje uticaja i kontrole nad javnim preduzećima koje donose pare.

  6. #6
    Ahtisari
    Guest
    Na kraju, da se stvori takav politički i nacionalni ambijent koji će partijama na vlasti omogućiti da lako i bez većih otpora »regulišu« ne samo političku scenu Srbije već i svakodnevni život i sudbinu svih građana.
    Ovo potonje je, u neku ruku, već dostignuto time što je institucionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima, pritiscima (preko Saveta RRA, dodele frekvencija i angažmana vladinih članova upravih odbora) i sumnjivim privatizacijama, uspostavljena gotovo potpuna režimska, (in)direktna kontrola nad najuticajnijim elektronskim i štampanim medijima. Dok Javni (vladin) servis (RTS) gromoglasno promoviše ideološki obrazac partija na vlasti i igra mesijansku ulogu obnovitelja srpske nacije i države, lansirajući čak »spektakularna otkrića« o neraskidivom kontinuitetu vinčanske kulture sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a nezaobilazna ružičasta TV se ubrzano vraća svojim korenima, dotle je većina nekadašnjih nezavisnih medija razapeta između njihove profesionalne obaveze da budu kritičar i kontrolor vlasti i očekivanja vladajuće nomenklature da i oni daju svoj doprinos razmahu »nacionalne sabornosti« i obnovi srpstva.

  7. #7
    Ahtisari
    Guest

    Dakle, u situaciji kada se većina medija na ovaj ili onaj način drži na uzdi, vlast praktično ima odrešene ruke da čini malte ne šta joj je volja, što će se poslednjih dana manifestovati kroz prilično grub i krajnje zabrinjavajući obračun sa političkim neistomišljenicima, pre svega civilnim i nevladinim sektorom. Ako se proteklih godina sistematski održavao i podsticao animuzitet prema NVO, sada taj proces dobija oblik otvorene pretnje. Isforsiranom psihozom zbog Ahtisarijevih izjava stvoren je, reklo bi se, idealan okvir za zastrašivanje političkih protivnika i svih onih koji na bilo koji način »iskaču« iz patriotskog Koštuničinog nacionalnog voza i kojima se jasno poručuje šta ih može sve zadesiti ukoliko ne preispitaju sebe, svoju ulogi i ponašanje. Napad »petrdama« na Natašu Kandić, predsednicu Fonda za humanitarno pravo, posle emisije »Utisak nedelje«, ispred zgrade B 92 i potonje objavljivanje svojevrsne poternice (i poziva na linč) za Biljanom Kovačević-Vučo (JUKOM) i Sonjom Biserko (Helsinški odbor za ljudska prava) u jednom »tabloidu«, i uz obilatu linč-asistenciju nekih drugih »ozbiljnih« medija, pojačan je utisak o spremnosti nekih vladajućih krugova da pokrenu opsežniju kampanju protiv »onih koji nam kvare nacionalnu misiju«, pri čemu se najčešće pominje »doprinos« srpske tajne policije.

  8. #8
    Ahtisari
    Guest
    Blago, reklo bi se, nategnuto distanciranje vlade i policije, ali i nekih drugih tzv.demokratskih stranaka na otvorene pretnje, objektivno podstiče reaktiviranje najekstremnijih desničarskih grupacija i svih onih koji su Koštuničino doba vladanja shvatili kao povratak Miloševićevog vremena satanizacije i linča nepodobnih, »izdajnika« i »plaćenika«. Zapravo, ta atmosfera već poduže traje, ali se ona, približavanjem kraja određivanja statusa Kosova, dodatno podgrejava i jača. I tu, kako se čini, mnogo ne pomažu upozorenja da su danas na meti funkcioneri nevladinog sektora, da će sutra to biti nacionalne manjine, a odmah zatim i svi drugi koji razmišljaju svojom glavom.
    Sve to, nažalost, već liči na alarmantno zveckanje - nasiljem. Valja se ponadati da Koštuničina egzaltirana gučanska izjava da »oni koji ne vole srpsku trubu ne razumeju ni Srbiju«, ma koliko ona simbolično zvučala, neće biti još jedan podstrek za novo, već viđeno, razračunavanje sa svima koji se ne uklapaju u ideološku i nacionalnu matricu vlasti.

  9. #9
    Ovo je
    Guest
    Dobro...
    Pogotovo danas kada se Srbija, nakon uspostavljanja Koštuničine autentične nacionalističke vladavine, suočava sa gotovo svakodnevnim pojavnim oblicima neraskinutog kontinuiteta sa Miloševićevom politikom: prevagom stranaka (u vlasti) koje su Srbiju uvalile u ogromne nevolje, egzaltiranim promovisanjem ideološke matrice o »duhovnoj obnovi srpske nacije i srpstva«, delovanjem takoreći netaknutih mehanizama vlasti od pre 5.oktobra, sve uočljivijom klerakalizacijom društva, sofisticiranijom, ali i gotovo potpunom kontrolom najuticajnijih medija, povratkom na na već viđenu nacionalističku i populističku retoriku, pokušajem da se »nacionalna sabornost« nametne kao vladajući ideološki obrazac u kome ima mesta za sve (čak i za »pacifikovane« radikale) koji smatraju da se politikom »dobrog« nacionalizma može postići sve ono što se nije moglo ratovima i nasiljem.

Slične teme

  1. Mesic zlobnik srpskom narodu bio i ostao
    By bosanac. in forum Politika
    Odgovora: 68
    Posljednji post: 18-12-2007, 19:03
  2. Zahvalnica SAD srpskom narodu
    By Beta in forum Politika
    Odgovora: 3
    Posljednji post: 10-11-2007, 09:52
  3. Odgovora: 8
    Posljednji post: 16-08-2005, 00:45
  4. Odgovora: 3
    Posljednji post: 09-05-2005, 20:12

Pravila postanja

  • Ne možeš stvarati nove teme
  • Ne možeš odgovarati na postove
  • Ne možeš slati privitke
  • Ne možeš mijenjati svoje postove
  •