PDA

Pogledaj cijelu verziju : Dobrica Cosic-svedocenje -1991-1999 (rat u BiH)



sompompirovi
15-10-2005, 16:55
30. MAJ 1992.

...SAVET bezbednosti danas usvaja odluke o sankcijama protiv Srbije i Crne Gore, tojest Savezne Republike Jugoslavije. Sankcije podrazumevaju potpunu izolaciju. Ako te sankcije ne budu dovoljne, prete nam i vojnim merama zbog "agresije" na Bosnu i Hercegovinu. Rusija je podržala sankcije; pravoslavna, slovenska Rusija, naša poslednja nacionalna nada, izdala nas je pod američkim i nemačkim pritiskom.
... Pre neki dan, američkim vojnim avionom u pratnji crnopute dame, oficira pratioca, stigla je u Beograd američki kongresmen Helen Delić-Bentli, s porukom američke vlade da Milošević podnese ostavku i da ja budem predsednik Republike, a vladu da sastavi koalicija Mićunović-Drašković. Dvaput je samnom dugo razgovarala u "Hajatu", ubeđujući me da prihvatim dužnost koju mi niko kompetentan nije nudio. Rekao sam joj da bih mogao da se žrtvujem za svoj narod pod sledećim uslovima: da budem izabran na demokratskim izborima; da se Amerika zauzme za mir; da se ukinu sankcije SR Jugoslaviji i Amerika pruži političku i ekonomsku pomoć Srbiji.

sompompirovi
15-10-2005, 16:56
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">Ona se složila i zapisala moje uslove koje će, kako kaže, preneti predsedniku Bušu. Znam da su ti zapisi - mačku o rep! Jer, svi su moji uslovi nerealni; sve je to prazna priča. Simulacija velike politike. Helen Bentli je razgovarala s Miloševićem i on je odbio američke zastave. Ona će to preneti Bejkeru i Bušu, Srbija će ponoviti izbore, u Bosni će prestati rat vera i nacije... Brbljanja!
Milošević je prosto samoubilački uporan. On trpi poraze, ali ne presaje da se bori i istrajava u svojim zamislima i zabludama. Zaslužuje poštovanje kao borac, ali samo kao borac! On je slab državnik; on je jednosmeran, užasno jednosmeran političar; on nije spreman da prihvati drukčije i tuđe mišljenje. Sa njim na čelu, Srbiju čeka katastrofa. On se neće povući, dok ga sila ili kuršum ne smaknu s mesta ne kome je. Taj čovek je koban po Srbiju danas. Mora da ode.
</font>

sompompirovi
15-10-2005, 16:59
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">11. JUN 1992.

POZVAO me Slobodan Milošević u pet po podne u vilu u Botićevoj. Došao je M. Vučelić i odvezao me. Sačekali su me Milošević i Crnčević. Zajedno s Vučelićem (diskretno je on uzimao reč), sve do devet sati uveče nagovarali su me da budem predsednik Republike. Odbio sam iz dva osnovna razloga: prvo, zato što ne želim da napustim svoj književni rad i drugo, zato što se ne osećam sposobnim da obavljam tu dužnost. - Moja politička shvatanja nisu istovetna s vašim. Mora se promeniti celokupna nacionalna i državna politika. Ja sam za vladu demokratskog jedinstva, za nove izbore i za Saveznu skupštinu i za republičku, do kraja godine, za demokratski kompromis sa opozicijom - rekao sam. Govorili smo i o situaciji u kojoj se mora dati glava Slobodana Miloševića, a ja neću u tome da učestvujem.

Milošević je u svemu ostao veran sebi. On nije spreman na radikalan zaokret. Veruje da se mora izdržati blokada, da inostranstvo ne može da nas uguši, da postoje znaci popuštanja. Taj čovek ne vidi da je on glavna politička prepreka za rešavanje srpske krize. On veruje da mu je dužnost da izvrši obavezu i ostane predsednik Srbije. A mene, najverovatnije po želji američke vlade, nagovara da prihvatim dužnost predsednik SRJ.
</font>

sompompirovi
15-10-2005, 17:00
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">
Nisam prihvatio njihova ubeđivanja da budem predsednik SRJ. Milošević je navaljivao da razgovor nastavimo sutra u 12 časova. Savest mi nalaže da se žrtvujem za svoj narod. A nisam uveren u smisao te žrtve. Ana i Božica su odlučno protiv. Ana je toliko nesrećna, da ću je izgubiti ako se prihvatim te strašne dužnosti. Božica oseća da je njen ulog u moj život doveden u pitanje.

Izdajući svoj dar, posvećujući se politici i spasavanju naroda, ja ne spasavam narod, ja samo izdajem sebe, a izdajući sebe, izdajem nju i Anu...12. JUN 1992.

Neizdrživ pritisak prijatelja da prihvatim dužnost predsednika SRJ: Jova, Luka, LJuba, Žika, Sveta, Kosta, LJubiša, Slobodan... Telefon se ugrejao od saveta, poruka, molbi i pravih moralnih ucena. Čujem da se u Kliničkom centru prikupljaju potpisi. Udruženje Srba iz Hrvatske i neki gradovi skupljaju potpise građana za moje kandidovanje.
</font>

sompompirovi
15-10-2005, 17:01
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">
U podne sam otišao u vilu u Botićevoj 5, gde me je dočekao Milošević sa Crnčevićem i Vučelićem... Odlazili su i dolazili. Ubeđivali su me i slamali. Opirao sam se i odbijao: - Vi, Slobodane, treba da znate da sam ja čovek opozicije i promena. Ja neću da budem formalni, ceremonijalni predsednik Republike, kakav je bio Ivan Ribar. Jer, vi, Slobodane, niste Tito, da bih ja bio Ribar. Ja hoću reforme, izbore, promenu poretka, kraj partijske države...
- Pa, menjajte, Dobrice! Vršite promene. To meni ne smeta. I ja sam za promene... U jednom trenutku, Milošević je rekao: - Hoćete li da kleknem pred vas da biste pristali da budete prvi predsednik Jugoslavije?
- Ne želim da kleknete. Ali ne mogu da se prihvatim dužnosti koju mi nudite.
- Razgovarao sam s Crnogorcima. Oni su oduševljeni mojim predlogom. Vi, Dobrice, nemate prava da razočarate narod koji vam veruje i koji od vas očekuje pomoć.Ručali smo. Ubeđivanje se nastavilo. Otišao sam kući, ne prihvativši ponudu. Milošević mi je pri pozdravu rekao:
- Čekam vaš pozitivan odgovor.

Božica me je sačekala zabrinuta i nesrećna. Rekla mi je da je Ana telefonirala iz Milana i zaklela me da se ne prihvatim dužnosti koja mi se nudi.

</font><br><hr>

sompompirovi
15-10-2005, 17:01
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">Onda me je telefonom pozvao Kosta Mihailović i rekao:
- Čuo sam da si odbio. A, ja ti, Dobrice, kao prijatelj, kažem: nemaš prava da obmaneš narod koji ti veruje. Na tu izdaju, Dobrice Ćosiću, ti nemaš pravo. Ako to učiniš, onda zasvagda da zaćutiš i da se ponašaš kao mrtav čovek... Reznule su me ove Kostine reči. Kapitulirao sam. Najteže mi je bilo da tu kapitulaciju saopštim Božici i Ani. Božica je zaplakala: - Ti više nećeš biti pisac. Ani ne smem da javim.
Uveče se javio S. Milošević i rekao: - Nadam se da ste promenili mišljenje.
- Nisam promenio mišljenje, ali ću prihvatiti dužnost predsednika Repbulike. On se pobednički radovao.

Ja sam otišao u svoju sobu da ćutim. Prelomio sam svoj život.

14. JUN 1992.

Sutra pre podne u Akademiji otvaram naučni skup s temom "Srpski narod na početku novog doba", a po podne odlazim u Saveznu skupštinu da prihvatim dužnost predsednika Republike, položim zakletvu i govorim o državnoj politici za koju ću se zalagati. Predstaviću svoj nacrt nove nacionalne i državne politike. Oba govora, i za Akademiju i za Skupštinu, napisao sam i noćas poslednji put redigovao.

U stvari, to je jedan govor, jedna programska koncepcija političkog, ekonomskog i civilizacijskog preporoda zemlje. To je moj projekat raskida s titoizmom i sadašnjim poretkom i stvaranja nove, demokratske, civilizovane države srpskog naroda - Srbije i Crne Gore.
</font>

sompompirovi
15-10-2005, 17:02
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">
Sasvim je izvesno: moja politika se neće dopasti Miloševiću i konzervativnoj opoziciji. Otvaram dva fronta. Nemam političku organizaciju, nemam organizovane sledbenike. Očekujem podršku naroda i demokratske, patriotske opozicije. Ako ne izvršim promenu koje sam zamislio, ako me poraze titoisti i reakcionari, ostaće bar moja reč, moje ideje, moj pokušaj da spasem srpski narod od istorijske katastrofe.

16. JUN 1992.

U Beogradu su održane studentske demonstracije. Traže raspuštanje Skupštine Srbije, ostavku Slobodana Miloševića, stvaranje vlade nacionalnog spasa, uspostavljanje ustavotvorne skupštine...

Kao da ja to isto ne tražim!

Moji prijatelji Mića i Mihiz govorili su na zboru studenata. Oni ne haju za moje iskaze i stavove; oni nastavljaju da se bune. Neki prijatelji me ne slede; kao da sam ih izdao. Zabrinut sam i uvređen. Zašto ne sačekaju da nešto uradim, da raspišem izbore? Zašto mi ne daju onih sto dana, koji se u demokratskim zemljama daju novoj vladi? Zar veruju da više od mene žele demokratiju i da na ulici mogu više da urade nego ja u Skupštini i Vladi?

Studenti prete generalnim štrajkom. Govori se o opasnosti od građanskog rata. Meni se, dakle, ne veruje. Ne slede me ni prijatelji, ni omladina, ni inteligencija. Kako ću onda da uspem? A, u "Politici" naslov mog govora na otvaranju naučnog skupa u Akademiji glasi: "Srbija između preporoda i katastrofe"... Počinjem da shvatam kako je lako biti opozicija.
</font>

crkni...
15-10-2005, 19:46
...govno! CRKNI!!! KREPAJ!!

krepaj
16-10-2005, 17:24
Da bog DA!

ubij se
17-10-2005, 15:36
ako imas imalo karaktera!

sompompirovi
17-10-2005, 20:54
<font face="Impact" size="+2">Ovih dana cerka Dobrice Cosica promovisala je njegovu novu knjigu "Prijatelji". (Mislim da se tako zove). D.Cosic je izjavio kako mu je to najznacajnija knjiga i kako mu je veoma draga. Mene zanima kakvu politicku vestinu taj covek poseduje kada je uspeo da prezivi sve rezime? Da li je on covek za sve rezime? Da li je on pripadnik Sluzbe Drzavne Bezbednosti? Kakva je priroda njegovog odnosa sa pokojnim Rankovicem? Da li su radili kao kolege na istom poslu? I sa tim u vezi u kom svojstvu je on isao u inspekciju na Goli Otok? Kao Titov izaslanik,ili Rankovicev? Kakva je njegova uloga u dovodjenju Slobodana Milosevica na vlast? I na kraju da li je on odigrao odlucujucu ulogu i nametnuo Kostunicu kao Milosevicevog naslednika kako bi sve ostalo po starom?

Podseticu vas na njegovu tezu o "humanom preseljenju stanovnistva". Da li je on trebao da se pridruzi Slobi u Den Haagu? Da li je Sloba bio samo "prost izvodjac radova" ideoloskih projekata grupe akademika iz SANU?</font>