PDA

Pogledaj cijelu verziju : BILJANA PLAVSIC-SVJEDOCENJE (Milosevic,Cosic, BIJELJINA)



sompompirovi
15-10-2005, 16:24
Poslanici su mi odobravali što sam govorila, ali neće da čuju za ostavku. Bio je tu i vladika Kačavenda koji je pokušavao da me odvrati od moje namere rečima da bi to bio Miloševićev trijumf: "Zar ćete to dozvoliti?"
Imao je pravo.
Na tom zasedanju Skupštine, u tim ranim jutarnjim časovima nije ništa odlučeno. Poslanici su bili suviše izmrcvareni, a pismo ih je povredilo. Tada su se uverili da se odluke, sudbonosne za Republiku Srpsku, donose kod Miloševića, a ne u Skupštini Republike Srpske. I sve treba da bude podređeno njegovom interesu. Tada je on uporno radio na svojoj promociji čoveka mira i garanta mira na Balkanu. I mi mu sada smetamo u stvaranju takvog imidža. Da se radilo o skidanju sankcija Jugoslaviji, da se prihvatanje sporazuma zbog toga tražilo od naše Skupštine, ne verujem da bi bilo poslanika koji bi bio protiv te žrtve i pored toga što nas je on već žrtvovao.
RAZIŠLI smo se tog aprilskog dana sa izlaskom sunca, da bi se ponovo našli za nekoliko dana na Jahorini, 5. maja 1993. i u planini dočekali đurđevdanski uranak. Po mnogo čemu, ostalo je ovo skupštinsko zasedanje, koje nazivamo Đurđevdanskom skupštinom, za pamćenje. Prispeli su specijalni gosti: predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić, premijer Grčke Micotakis i, naravno, njihovi saradnici. Niko mi nije rekao da će među gostima biti i predsednik Srbije Milošević i predsednik Crne Gore Bulatović.

sompompirovi
15-10-2005, 16:25
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">Za mene, to je bilo iznenađenje, a došao je i on, “faraon”. I ceremonijal je bio odgovarajući, koliko se to moglo obezbediti u planini. Jer, tu su predstavnici dve nama prijateljske zemlje.
Bili smo pred zgradom, mislim na rukovodstvo Republike Srpske, hijerarhijski poređani da dočekamo goste koji su se lagano približavali u koloni crnih limuzina. Tada Radovan reče da dolazi i Milošević. Ja sam odmah izašla iz reda, a on me zadržava. Imala sam vremena, pre nego što su limuzine stigle, da mu objasnim šta je on za mene javno rekao i da on radi sve u korist naše štete. Radovan mi je čvrsto držao ruku. Samo nekoliko ljudi u našoj blizini primetilo je našu prepirku. Ali već je bilo kasno za moje povlačenje.
Prva kola su stala i izlazi Milošević. Vidim da je protokolarni redosled prilagođen njemu, njegovoj moći, jer, i tako se pokazuje ko je gospodar situacije, iako je gost najvišeg ranga bio Dobrica Ćosić. To me je još više podstaklo da učinim nešto šo će ga uniziti i da mu se revanširam u granicama mojih skromnih mogućnosti. Nemam vremena da mnogo razmišljam, jer on već, nasmejan, prepotentan, pun svoje moći, prilazi i rukuje se sa Karadžićem, a ja sam sledeća. Iza njega se već približava Ćosić. Milošević pruža ruku onako teatralno, kao da je baš svako srećan da dohvati tu ruku koja je sva salasta kao napuhani somun. Ja sam ukočena, ne pružam mu ruku. Niko, i ništa, no ovom svetu nije me moglo prisiliti da se tada rukujem sa njim. Ja, čak, sa visine gledam, preko njegove glave, u jahorinske visove. Dan je svež i prelep na tim visinama. </font><br><hr>

sompompirovi
15-10-2005, 16:25
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">
OSTADE “faraonova” ruka u vazduhu, a kamere zabeležiše taj trenutak. Prilazi Ćosić kojem se obraćam onako kako se obraća ljudima koje poštujem i onako kako protokol zahteva. Kontrast je bio snažan, kao i kada je prišao premijer Micotakis. Nisam mogla da se rukujem sa predsednikom - lažovom. To bih ja tolerisala nekom drugom predsedniku, ali ne Slobodanu, koji, još, pretenduje da bude vožd. Treba to zaslužiti, a to ne ide tako lako kod Srba (nažalost, nekada i pogreše u tom pogledu). Međutim, još više mi je bila namera da načnem njegovu moć i da to bude povod i drugima. Većina oko njega ga ne voli, mnogi ga i mrze. Ja ga ne mrzim. Ali neka svi vide da je i on ranjiv i da i oni mogu to da učine, da se može i zadnja oaza komunizma, koja uništava Srbe, da razdrma. A Milošević je taj koji tu oazu održava strahom i policijom.
To što se zbilo na dočeku gostiju, bilo je tema o kojoj se pričalo pre, ali i u pauzama zasedanja. A novinari, bilo ih je mnoštvo, i domaćih i stranih, traže odgovore na masu njihovih pitanja. Neki govore da je sve dobro počelo. Nisam davala nikakve izjave i objašnjenja, ali nisam mogla da sakrijem koliko sam bila zadovoljna sobom.
Sedoše gosti, sedoše poslanici. Sala je prepuna nekih ljudi koje ranije nisam viđala. Situacija je identična onoj od pre nekoliko dana u Bijeljini. Oni stoje oko sedišta, jer nema dovoljno stolica. Izmešali su se sa novinarima, ali su prepoznatljivi po ošišanim glavama, po držanju i onom ukočenom pogledu.
</font><br><hr>

koliko god...
15-10-2005, 19:43
da je bila cetnikusa...ipak! IPAK...imala je malo karaktera...pokajala se je -
priznala je ... i na meki nacin, poslije kazne bi joj sve oprostio...

JOOOJ
16-10-2005, 17:21
...koje li sprdacoine i smijurije...

Ma pusti
16-10-2005, 20:06
Da se procita nesto sto je zanimljivo...

Nemoj bezvezarije siliti na vrh!

Ma pusti...
17-10-2005, 15:41
Da se procita nesto sto je zanimljivo...

Nemoj bezvezarije siliti na vrh!