PDA

Pogledaj cijelu verziju : BILJANA PLAVSIC - SVJEDOCENJE(postenje)



sompompirovi
15-10-2005, 16:00
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">VEĆ u martu 1993. u mom kabinetu u Beogradu bilo je uvek živo, što od poseta, što od telefonskih poziva - ljudi zovu, dolaze, hoće da pomognu i raspituju se šta je najpotrebnije i gde je najnužnije. Bila sam uspešna u ohrabrivanju ljudi da dođu da se lično uvere u ono o čemu im govorimo, ali i da direktno oni, iz ruke u ruku, uruče pomoć. To je i prilika da se ostvare i trajnije veze i da onaj koji daje zna kuda pomoć odlazi. Često je bilo primedbi, od Radovana, zašto se sve ne centralizuje u magacine Crvenog krsta (njegova supruga bila je predsednica). Međutim, donatori, naročito Grci, otvoreno su mi govorili o svojim lošim iskustvima s raznim magacinima i sličnim aranžmanima.
To meni nije bilo nepoznato. Bilo je nesavesnog odnosa, ali i zloupotreba. Pod tim podrazumevam i pune magacine dok su potrebe na terenu ogromne, a da ne govorim o tome da se na pijacama prodavala roba koja je dolazila kao humanitarna pomoć. Grci su to proveravali i beležili imena ljudi koji su to praktikovali i koji su u podrumima svojih kuća imali privatne magacine. Takođe je Karadžić imao primedbe na to što ljudi koji donose pune kofere lekova, predaju to direktno bolnicama. Objašnjavala sam mu da će u bolnicama poštovati rok trajanja, lekovi dolaze u sigurne ruke, a ne u privatne apoteke članova porodica našeg rukovodstva, npr. u apoteke Dragana Kalinića, u to vreme ministra zdravlja.</font>

sompompirovi
15-10-2005, 16:03
<font face="Times New Roman" size="+1" color="red">Skoro tri godine obilazila sam tri bolnice gde su boravili plegičari. Nekada, osim ovih redovnih obilazaka, odlazila sam i sa "Kolom srpskih sestara" iz Stare Pazove na čestitanje krsne slave nekome od ranjenika. Želeli su od mene da čuju kako funkcionišu institucije Republike Srpske, želeli su da čuju da li vredi država za koju su platili tako visoku cenu u ovom ratu. Tako jednom, u razgovoru te vrste, jedan od njih reče: “Neka pogine i šest miliona Srba, ali neka onih drugih šest miliona živi srećnije i bolje.”
Te reči koje sam citirala u emisiji Radio B 92, odmah po povratku iz Slankamena, kada mi je voditelj postavio pitanje: "Kako razmišlja narod, borci, ranjenici Republike Srpske?" i koje su pisani mediji preneli bez celog konteksta i sa utiskom da je to moja originalna izjava, oni zlonamerni su meni pripisali. Prva je to bila Mira Marković i njeno ulizničko novinarsko okruženje. Iako je bilo sasvim jasno rečeno da je to rekao jedan plegičar, što se može razumeti i opravdati s obzirom na njegovo stanje.
U tu hajku uključio se i Slobodan Milošević, predsednik Srbije. Već od marta 1993, ja sam postala meta za napad ne samo tog moćnog bračnog para nego i mnoštva njihovih ulizica, posebno novinara kojima jedna lažna informacija ili negativan tekst koji se odnosi na mene, otvara vrata za uspešnu režimsku karijeru. Ovo sam mogla da shvatim, jer takvih ljudi ima uvek, ali nisam mogla da prihvatim da predsednik laže.
</font>

koliko...
15-10-2005, 19:40
da je bila cetnikusa...ipak! IPAK...imala je malo karaktera...pokajala se je -
priznala je ... i na meki nacin, poslije kazne bi joj sve oprostio...

Priznjem...
16-10-2005, 17:17
...i na neki nacin razumijem (iako mi je GROZNO tesko opravdati, jer su posljedice bile UZASNE), da je i nju - kako je rekla, zahvatila paranoja - da ce sve srbe potamaniti...KO???? te da su oni isli u tamanjenje svih oko sebe... Steta da nije znala prije to sto zna sada... ali to sto ona zna nazalost danas ne zna niti 10 % Srba!!

Shvatila je, upoznala je srpstvo na visem nivou... sve je to isto... to treba iskorijeniti kao i nacizam... inace NIKADA mira na ovim prostorima - NIKADA...dok ima SrBalja...

hahheehee
16-10-2005, 20:01
HEEHAA

nazalost
17-10-2005, 15:39
Biljano...nikada da zaboravim kako si samouvjereno odgovarala na novinarska pitanja i uvjeravala ih da ce Srbi "prezivjeti i ovaj zadnji genocid" :"don't worry, we'll survive"...

Hocete li?