PDA

Pogledaj cijelu verziju : Preminuo Simon Vizental, lovac NACISTA i USTASA!



SV-PresCentar
22-09-2005, 01:48
Preminuo Simon Vizental

20. septembar 2005.
Becˇ -- Simon Vizental, zasluzˇan za hapsˇenje visˇe od 1.000 nacista, preminuo je u Becˇu u 96. godini.Simon VizentalVizental, po zanimanju arhitekta, imao je vazˇnu ulogu u otkrivanju oko 1.100 nacista, a u njegove najvec´e uspehe ubraja se hapsˇenje komandanta koncetracionog logora Treblinka Franca Sˇtangla, 1967. u Sao Paulu.
Vest o Vizentalovoj smrti objavio je Internet-sajt centra Simon Vizental u Los An?elesu, a direktor Centra Marvin Hier izjavio je da je Vizental bio savest holokausta. "Kada je 1945. okoncˇan holokaust, cˇitav svet je posˇao kuc´i da sve zaboravi. Vizental je ostao sam da bi se sec´ao i nikada nije zaboravio", rekao je Hier.
Austrija: Borac protiv zaborava
Vlada Austrije izrazˇava zˇaljenje zbog smrti Simona Vizentala, a kancelar Volfgang Sˇisel navodi da je svet njegovom smrc´u izgubio neumornog borca protiv zaborava. "Njemu je uvek bila vazˇna pravda, a ne osveta, sˇto je ujedno bio njegov zˇivotni moto", izjavio je Sˇisel.
Vicekancelar Hubert Gorbah kazˇe da je Vizentalovo stalno prisustvo dokazalo da postoji poverenje u pravnu drzˇavu u posleratnoj Austriji i da je to doprinelo pomirenju Austrijanaca i Jevreja. "Vizental je dao veliki doprinos tome sˇto smo iz istorije izvukli prave pouke. Zbog toga smo mu zahvalni", rekao je Gorbah.
"Da se nacisti ne izvuku"
Simon Vizental ro?en je 31. decembra 1908. u Bucˇacˇu, u sadasˇnjoj Ukrajini.
Kada su 1939. Nemacˇka i Rusija potpisale pakt o nenapadanju i kada je potom pocˇeo progon jevrejskih porodica, spasao je sebe, zˇenu i majku odlaska u Sibir, potom izbegao streljanje, ali je 1941. zavrsˇio u logoru. U narednih godinu dana u logorima je ubijen najvec´i broj njegovih i ro?aka njegove zˇene, njih 89.
Posle uspelog bega, ponovnog dovo?enja u logor i oslobo?enja Mathauzena imao je manje od 50 kilograma i tesˇko se kretao. Posle oporavka Vizental pocˇinje da sakuplja i priprema dokaze o zlocˇinima koji su pocˇinili nacisti, za Odeljenje za ratne zlocˇine pri americˇkoj vojsci.
Posle rata radi u Vojnoj kancelariji stratesˇkih servisa i kontraobavesˇtajnoj sluzˇbi, a bio je i na cˇelu humanitarne organizacije Centralni jevrejski komitet americˇke zone u Austriji. Dokazi koje je Vizental prikupljao korisˇc´eni su na su?enjima za ratne zlocˇine. Kada je zavrsˇio saradnju sa americˇkom vojskom, 1947. Vizental s josˇ 30 volontera otvara Jevrejski dokumentacioni centar u Lincu, u Austriji, s ciljem prikupljanja dokaza za buduc´a su?enja.
Centar je 1954. zatvoren, a arhiva predata Arhivi u Izraelu, sem dosijea Adolfa Ajhmana, koji je, kao sˇef jevrejskog odeljenja Gestapoa, nadgledao odvijanje akcije "Konacˇno resˇenje". Vizental nikada nije prestao da traga za Ajhmanom, koji je misteriozno nestao u vreme poraza Nemacˇke u Drugom svetskom ratu. Vizental je 1953. godine dobio informaciju da se Ajhman nalazi u Argentini, gde je u Buenos Airesu zˇiveo pod imenom Rikardo Klement. Tek 1959. izraelski agenti uhapsili su Ajhmana u Brazilu i doveli u Izrael na su?enje. Proglasˇen je krivim i osu?en na smrtnu kaznu, izvrsˇenu 31. maja 1961.
Ohrabren tim hapsˇenjem, Vizental je ponovo otvorio Jevrejski dokumentacioni centar, ovog puta u Becˇu i koncentrisao se iskljucˇivo na traganje za ratnim zlocˇincima. Uspeo je da 1963. otkrije Karla Silberbauera, oficira Gestapoa koji je uhapsio Anu Frank.
U oktobru 1966. pocˇelo je su?enje grupi od 16 SS-oficira, a devetoricu je nasˇao Vizental. Vizental je u Brazilu nasˇao i Franca Sˇtangla, komandanta koncentracionih logora Treblinka i Sobibor, koji je 1967. prebacˇen u Zapadnu Nemacˇku i osu?en na dozˇivotni zatvor.
Pronasˇao je i Herminu Rajan, nekada Braunsˇtajner, koja je u vreme rata nadgledala ubistva nekoliko stotina dece u Majdaneku. U Nemacˇkoj je 1973 osu?ena na dozˇivotni zatvor.
Vizental je autor velikog broja cˇlanaka i knjiga o istragama ratnih zlocˇina. Dobitnik je brojnih odlikovanja.
Kada je jednom prilikom bio upitan zasˇto je odabrao da se posveti istragama ratnih zlocˇina, Vizental je odgovorio: "Kada se napravi osvrt u istoriju, zˇelim da ljudi znaju da nacisti nisu bili u prilici da ubiju milione ljudi i da se izvuku".

----

Samo da napomenem i da ove koji su se poceli prerano radovati opomenem ...... Simon je umro, laka mu zemlja i hvala za sve sto je uradio, ali njegov Centar jos radi .... i kopa .... i trazi .....

Jos jednom - LAKA MU ZEMLJA!

:)

Simonov postovalac
22-09-2005, 01:59
O kakvog li (ne) prijatnog iznenadjenja, zadnju stvar koju je stari borac protiv zlocina i zaborava pokrenuo prije nego sto je, laka mu crna zemlja, otisao na onaj svet ..... je ..... zamislite:

Istraga protiv ustasˇe u Klagenfurtu!

17. jul 2005. | 09:48

Becˇ -- Drzˇavno tuzˇilasˇtvo u Klagenfurtu pokrenulo je istragu protiv jednog pripadnika "fasˇisticˇkog hrvatskog ustasˇkog rezˇima".
Protiv Milivoja Asnera (91), kako je saopsˇtio portparol tuzˇilasˇtva Kristof Pehinger, mogla bi josˇ ove godine biti podignuta optuzˇnica zbog ratnih zlocˇina nad Srbima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Tuzˇilasˇtvo prvo mora da prevede dokumente koje je dobilo od hrvatskih vlasti.
Prijavu protiv Asnera, koji zˇivi u Klagenfurtu i ima austrijsko drzˇavljanstvo, podneo je direktor "Centra Simon Vizental " iz Jerusalima, Efraim Curof, rekao je Pehinger.
Pehinger je dodao da za sada ne mozˇe da tvrdi da li c´e protiv Asnera biti podignuta optuzˇnica jer to, kako je rekao, zavisi ne samo od dokaza, vec´ i od zastarelosti zlocˇina.
Naime zlocˇini Asnera, pocˇinjeni izme?u 1941. i 1942. u Pozˇegi, zastarevaju ako on nije bio izvrsˇilac ili ako nije direktno dao nare?enje za ubistva. U slucˇaju da se dokazˇe krivica, preti mu dozˇivotna kazna zatvora, a posˇto je Asner drzˇavljanin Austrije, on ne mozˇe biti izrucˇen Hrvatskoj.
Asner, kako tvrdi Curof, za vreme Drugog svetskog rata bio je sˇef ustasˇke policije u Pozˇegi. Nakon sˇto su komunisti preuzeli vlast u bivsˇoj Jugoslaviji on je pobegao u Austriju, gde je josˇ 1946. dobio austrijsko drzˇavljanstvo.
1991, nakon sˇto je Hrvatska postala nezavisna, on se vratio u svoju bivsˇu domovinu. "Centar Simon Vizental " je prosˇle godine u julu podneo prijavu protiv Asnera kod hrvatskih pravosudnih organa, nakon cˇega se on vratio u Austriju. Od tada zˇivi u stanu svoga sina u Klagenfurtu.
Curof je pocˇetkom jula izrazio negodovanje zbog pasivnosti hrvatskih pravosudnih organa u ovom slucˇaju, koje posle godinu dana od prijave nisu podigle optuzˇnicu.
Prijava "Centra Simon Vizental " se oslanja na istrazˇivanja jednog istoricˇara- amatera Alena Budaja iz Pozˇege koji je tokom svojih istrazˇivanja o Jevrejima u gradu naisˇao na dokumenta koja terete Asnera.



:))

Yeah! :))

Zlocin nikad ne zastareva, remember bre! :))

I posle Simona - Simon .... Simonov centar zivi i radi .....

Simone, zaduzio si mnoge, zaduzio si celo covecanstvo, borio si se protiv onih koji bi najradje da sakriju i zaborave zliocin (alo bre komsije, jel´ saunds familiar?) ..... Neka ti je laka crna zemlja! :)

-

VERITAS
23-09-2005, 00:45
- Kolega Vizental nam je bio i ostao najveci uzor.
(Dokumentaciono informacioni centar VERITAS, 20. septembar 2005 14:13)