PDA

Pogledaj cijelu verziju : Bilans promapromašenog projekta-cilj ratne politika



DELEANTUR
27-03-2005, 19:48
Cilj ratne politike

U interpretaciji srpskih nacionalista, Ustav 1974 bio je glavni razlog za raspad zemlje jer je konfederalizovao Jugoslaviju. Iz današnje perspective, kada je 25 zemalja Evropske unije u fazi ratifikacije novog ustava, Ustav Jugoslavije iz 1974 se doima kao avangarda tog procesa, jer je anticipirao konstitucionalno rešenje složenih zajednica kakva je sada EU. Za ustav EU se kaže da se "zalaže za političku filozofiju vlastitog transnacionalnog pluralizma, a ne za neko prošireno tumačenje nacionalnih država." Jer, "da bi se stvarno EU potvrdila kao demiokratija , mora se zaboraviti na opšte prihvaćeno razmišljanje o ustavu. A da bi se to postiglo potrebno je napraviti tri konceptulana pomeranja: težiti međusobnom priznavanju identiteta svih članica, a ne zajedničkog identiteta; promovisati zajednicu projekata a ne zajednicu identiteta; horizontalna podela vlasti među državama, a ne samo vertikalna između država i unije".
Srpski nacionalisti nisu bili spremni za napor koji je zahtevala tako složena zajednica. Umesto pregovora i sporazumnog rešavanja, Srbija je poslednju deceniju prošlog veka vodila ratove za rekompoziciju Balkana, odnosno teritorije bivše Jugoslavije.

DELEANTUR
27-03-2005, 19:48
Povratak na predkomunističku antidemokratsku tradiciju tumači se kao otvoreno pravo Srbije na povratak na 1918. godinu (1941), kako bi se sa pozicije pretpostavljenog pobedničkog, istorijskog trijumfalizma iznova prekrajala druga Jugoslavija. Na tom projektu istrajava i sada, ali "mirnim i diplomatskim" sredstvima, preko aktivnosti Srpke pravoslavne crkve koja deluje kao parapolitička organizacija, te nizom administrativnih mera koje imaju za cilj sprečavanje povratka izbeglica i marginalizovanje manjina kroz njihovo isključivanje iz političkog odlučivanja, te kulturnu i obrazovnu politike i sl. Radi se, u suštini o strategiji čekanja novih međunarodnih okolnosti.
Ratna politika Srbije bila je odgovor na nezaustavljivi proces decentralizacije i demokratizacije Jugoslavije, odnosno osamostavljavanja drugih republika. Poslednji pokušaj da se očuva državni okvir Jugosolavije koji je ponuđen na Haškoj konferenciji 1991. godinu u organizaciji EU, Srbija nije prihvatila. Rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i, kasnije na Kosovu zaustavljeni su intervencijom međunarodne zajednice. Hrvatska je priznata kao država tek nakon što je srušen Vukovar, Dubrovnik i drugi hrvatski gradovi, te zaokružena srpska etnička teritorija u tzv. Republiku Srpsku Krajinu. Rat u Bosni je zaustavljen tek 1995. godine nakon najvećeg masakra koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata, masakra više od 10.000 civilia u Srebrenici. Dejtonski sporazum je uvažio etničku podelu koja je rezultat genocidne politike nad bošnjačkim narodom. Pokušaj Miloševića da na isti način stvori novu situaciju i na Kosovu, čime bi se ozbiljno ugrozila stabilnost čitavog Balkana, završio je NATO intervencijom.

DELEANTUR
27-03-2005, 19:48
Sada je na delu strategija podele Kosova čiji je promoter, kao i za Hrvatsku i BiH, ponovo Dobrica Ćosić, pisac i akademik. Ćosić je objavio i knjigu "Kosovo" (oktobar 2004.godine) koja je, po njegovim rečima, "pripovest o srpskom stradanju na Kosovu i ponešto o borbi za srpska prava". U suštini, radi se o svojevrsnoj priprem javnosti kojoj se na promocijima sirom Srbrije poručuje: podelimo Kosovo, oslobađamo se Kosova!
Tvakav ratni saldo imao je ogromne posledice na ceo region Rezultati projekta "svi Srbi u jednoj državi" su pogubni, ne samo za druge u regionu, nego i za Srbe. Ljudske žrtve, mada nisu precizno utvrđene, prema raznim procenama iznose više od 200.000 ljudi. Ukupan broj izbeglica i raseljenih lica u Hrvatskoj je oko 513, 000, u BiH je 1995. bilo 1, 282. 000 raseljenih i oko 1, 200. 000 izbeglica. U Srbiji je veliki broj manjina pod pritiskom napustio zemlju; Hrvata oko 60.000, Mađara 50. 000, Albanaca 300.000. Oko 300.000 gradajan Srbije, uglavnom mladih ljudi, napustilo je zemlju zbog straha od mobilizacije, a kasnije zbog ekonomskih razloga. Najveći broj Albanaca od 800.000 proteranih za vreme intervencije se vratio, ali značajan broj je ostao po svetu. Ukupno oko 4,4 miliona ljudi promenilo je mesto boravka, odnosno oko 20 odsto stanovništva. Indirektna ekonomska šteta izazvana ratom za ceo region procenjuje se na oko 125 milijardi dolara.

DELEANTUR
27-03-2005, 19:48
Osim toga, došlo je do kriminalizacije gotovo čitavog regiona koji je postao sinonim za trgovinu ljudima, drogom i oružjem.
Nakon kolapsa komunizma, zbog pomanjkanja demokratskog potencijala neophodnog za funkcionisanje i transformaciju kompleksnih državnih zajednica, došlo je do raspada socijalističkih federacija (ČSSR, SSSR i SFRJ). U vakuumu do kojeg je došlo, pre svega u pogledu identiteta pojedinih naroda, nacionalizam je imao važnu mobilizirajuću ulogu u periodu tranzicije i demokratizacije, ali je u pojedinim slučajevima delovao kao okidač za sukob. Srpski nacionalni program bio je okidač ratova u Jugoslaviji, jer su srpski nacionalisti smatrali da je došao trenutak da Srbi najzad zaokruže svoju nacionalnu (etničku) državu. Scenario za rasturanje Jugoslavije bio je ispalinaran u detalje. To je bilo vidljivo i po tome što su se događaji smenjivali velikom brzinom, što nije ostavljalo vremena drugim republikama da se organizuju i na odgovarajući način reaguju. Erupcija srpskog nacionalizma, koji je posredstvom medija bio vešto manipulisan, stavljena je u funkciju mobilisanja srpskog naroda u celini, pre svega u Hrvatskoj. Srpski komunizam je tragično završio u radikalnom nacionalizmu koji je svojevrsna odbrana komunizma kao kolektivističkog "suverenog" načina života. Erik Hobsbaum je još 1990. godne preptostavio da će se nacionalizmi obnoviti u obliku neke vrste reakcionarnog populizma kao otpor liberalizaciji.

Grga GN.
27-03-2005, 20:36
Zar je moguce da ovo nije moglo da pusti USKRS da bude dan mira i postovanja Boga.

Ako nije podvala, jako sam razocaran i razaloscen.

nusha

Mig29
27-03-2005, 22:12
grga GH. jebatetvoj sahovskikonj. Zagospublazenu hos se dozvat pameti.

DELEANTUR
28-03-2005, 16:31
Etničko čišćenje u funkciji etničke države

Proces Slobodanu Miloševiću u Haškom sudu ispisuje preciznu hronologiju svih ratnih događanja i otkriva njegove ciljeve, ideologiju srpskog nacizma i njegove arhitekte. Milan Babić, bivši predesdnik tzv. Republike Srpske Krajine je, kao aktivni učesnik realizacije projekta u Hrvatskoj, u svom svedočenju, veoma ubedljivo pokazao kako je program bio detaljno pripreman u institucijama sistema, kao što su vojska, policija, Akademija, mediji. U Hagu se jasno razotkriva činjenica da je etničko čišćenje bilo cilj rata, a ne njegova posledica. Ono je bilo u funkciji, kako to kaže akademik Jovičić, "okupljanja svih Srba u jednoj državi", iz čega sledi da bi se Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, koje su stvorene "borbom tamošnjeg srpskog naroda", morale ujediniti sa Srbijom i Crnom Gorom, pod nazivom, kako on sugeriše, Ujedinjene srpske zemlje. Miloševićev svedok istoričar i akademik, Čedomir Popov, je, negirajući da je postojao plan "Velike Srbije", na pitanje tužioca Džefri Najsa, kakvo bi ime nosila država pod predpostavkom da se Srbiji priključe Republika Srpska i (sada nepostojeća) Republika Srpska Krajina, odgovorio da bi se takva država zvala Srbija.
Brojna priznanja optuženika pred Haškim tribunalom, pre svega, Biljane Plavšić, jednog od vodećih lidera bosanskih Srba, bezobzirno se poništavaju i devalviraju kroz medijsku kampanju u kojoj se relativizira značaj tih priznanja koja se tumače kao rezultat svojevrsnog pritiska i nagodbe sa Hagom.

DELEANTUR
28-03-2005, 16:31
U traganju za odgovorom na pitanje zašto se Srbija krajem XX veka opredelila za stvaranje srpske etničke države, koja nije bila moguća bez etničkog čišćenja i masovnih ratnih zločina, neophodno je imati u vidu i jedinstveno nasleđe srpske vojne tradicije od nastanka moderne srpske države. Aktivna uloga vojske u politici pokazuje se kao konstanta moderne istorije Srbije i Jugoslavije i predstavlja jedno od njenih najmarkantijih obeležja u XX veku. Vojska je, s jedne strane, bila glavni oslonac režima i zvanične državne ideologije, ali je često bivala i samostalni politički činilac koji na sebe preuzima kreativnu ulogu u formulisanju nacionalno-političkih ciljeva, s druge strane. Istovremeno, istorija srpskog militarizma neodvojiva je od istorije srpske autoritarnosti. Tokom poslednje tri decenije XX veka, vojska je imala istaknutu ulogu aktivnog čuvara režima, odnosno državne ideologije (socijalizma), što se poklapalo sa interesima srpske nacionalne elite. Međutim, u tom periodu njena uloga je prevazilazila okvire čuvara i često je imala samostalnu političku ulogu. Bez oslonca na vojsku, srpski nacionalisti ne bi tako duboko verovali u uspeh svog projekta. Ovaj savez je bio moguć, jer se JNA ionako u najvećoj meri oslanjala na Srbiju, kao što je to činilo i savezno rukovodstvo.

SRBIMIR
29-03-2005, 13:33
Dosad najbolja analiza.

DELEANTUR
29-03-2005, 17:30
Vojno-pravoslavna veza

Ogroman represivni aparat koji je stvorila bivša Jugoslavija bio je, pre svega, izraz sui generis geostrateškog položaja Jugoslavije. Kohezija zemlje čuvala se kroz stalno insistiranje na ugroženosti zemlje od strane spoljnjeg okruženja, koje je protiv Jugoslavije vodilo "specijalni rat" i preko veličanja uspeha socijalističkog sistema. Kolaps SSSR i prestanak hladnog rata ostavio je Jugoslaviju na vetrometini kojoj njeno političko rukovodstvo nije bilo doraslo. Međunarodni faktori su, takoreći preko noći, napustili Jugoslaviju kao svoj geostrateški prioritet. Činjenica da je Srbija bila nespremna za transformaciju Jugoslavije je bila olakšavajuća u pravljenju saveza sa aparatom koji je bio konzervativan i dogmatski. Ovaj savez je sprečio mirnu transformaciju Jugoslavije koja je imala sve preduslove za to: jugoslovenska privreda je delomično već bila tržišna, njeno iskustvo sa Zapadom već je bilo značajno, posebno njen institucionalne veze (bila je pred Sporazumom o asocijaciji sa EZ, posmatrački status u Savetu Evrope, posebne veze sa NATO i sl.).
Srpska pravoslavna crkva je sa dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, vraćena na javnu scenu, kako bi pomogla u operacionalizaciji srpskog nacionalnog programa. U tome je odigrala veoma značajnu ulogu, doprinoseći buđenju etnonacionalizma i velikodržavnog raspoloženja najširih slojeva, manipulišući religijskim i nacionalnim osećanjima građana u političke svrhe.

DELEANTUR
29-03-2005, 17:30
Istovremeno, dala je punu podršku Slobodanu Miloševiću, što je imalo važnu ulogu u mobilizaciji određenih, antikomunistički nastrojenih segmenata društva. Nakon uklanjanja Miloševiča i dolaskom nove vlasti, proces povratka SPC u sferu javnog života je ubrzan i počeo je ubrzan rad na institucionalnom napuštanju sekularnog principa na svim nivoima života društva i države. SPC je, osim toga, dobila i prominentnu ulogu u oblikovanju nacionalnog identiteta i sveukupnog kulturnog modela mladih. Značaj uloge Crkve je utoliko veći što ona ovakvu svoju ulogu vrši u uslovima razorenog društva, krize identiteta i opšteg vrednosnog vakuuma koje su za sobom ostavili nedavni ratovi, za koje i sama crkva snosi znatan deo odgovornosti. Vrednosti koje crkva promoviše protive se samim temeljima modernog društva: na opiranju privatnoj svojini i tržišnoj privredi, elementarnim političkim i individualnim ljudskim pravima. U procesu je utvrđivanje narodne drzave koji neguje autoritarni tip vladavine, čemu je u velikoj meri doprineo Slobodan Milošević razaranjem institucija i promovisanjem naroda u političkog aktera kroz vaninstitucionalne forme (mitinge).

DELEANTUR
29-03-2005, 17:30
U opštem procesu raspadanja i spolja nametnute pacifikacije Srbije, koja je neutralisala ulogu vojske, SPC je podsticana iz drugih struktura na preuzimanje uloge integrativnog činioca srpskog naroda u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Kosovu i Makedoniji.
Treba dodati da je ruski faktor, odnosno oslanjanje na iluziju da će Rusija delovati na liniji srpskih interesa, takođe imao važnu ulogu u percepciji srpskih nacionalista i njihovoj pripremi za rat. Srpski nacionalisti smatraju da je gubljenje statusa super sile sprečilo Rusiju da se značajnije angažuje na Balkanu. Rusija je svakako, ili barem jedan deo ruske elite, iz svojih, reklo bi se, sebičnih razloga, podsticala nadanja u Srbiji u povratak Rusije kao svetske sile na međunarodnu scenu i ohrabrivala Srbiju da istraje u otporu međunarodnoj zajednici. Ruska neodgovornost se najbolje očituje u činjenici da bi bombardovanje NATO 1999. godine trajalo mnogo kraće, ili do njega uopšte ne bi došlo da je Rusija blagovremeno izvršila adekvatan pritisak na Srbiju. Srbija je u Rusiji, odnosno pravoslavnoj civilizaciji tražila istorijski oslonac. Činjenica je da je Srbija mentalno deo tog sveta, što se najbolje vidi i kroz njen odnos prema tržišnoj privredi i evropskim vrednostima. Odnos Srbije prema Rusiji u poslednjih 50 godina prelamao se kroz ključne tačke kao što je raskid Tita sa Staljinom 1948 , zatim odnos prema Hrušćovu i Gorbačovu . Dolaskom Vladimira Putina na vlast u Rusiji i Vojislava Koštunice u Srbiji, ruska veza je ponovo postala vidljiva. Veoma je veliki uticaj ruske crkve i obaveštajnih službi. Njihovo delovanje je veoma malo istraživano, čime se pothranjuje i preuveličava ruski istorijski mit.

DELEANTUR
30-03-2005, 18:07
Osporavanje granica

Transformacija Jugoslavije u labavu federaciju ili konfederaciju za srpske nacionaliste nije bila prihvatljiva. Jugoslavija se smatrala rešenjem srpskog pitanja , samo pod pretpostavkom da je ona centralistička i unitarna država. Takva Jugoslavija međutim, nikada nije zadovoljavala aspiracije drugih jugoslovenskih naroda. Srbi su od samog od nastanka prve Jugoslavije 1918, pružali snažan otpor ideji federacije, a pogotovo principu sporazumevanja (svih republika i pokrajina), koji je kao temeljni princip donošenja odluka uveden Ustavom 1974. Oni su istina, u socijalistickoj Jugoslaviji bili zadovoljni i federacijom Jugoslavije, ali samo dok je u njoj postojala garancija za srpsku dominaciju. Takva Jugoslavija prvi put je osporena polovinom šezdesetih (Brionski plenum 1966) i srpski nacionalisti od tada se sve više okreću istorijskoj alternativi - ideji Velike Srbije.

DELEANTUR
30-03-2005, 18:08
Njeno stvaranje podrazumevalo je teritorijalnu ekspanziju prema sverozapadu, odnosno prema delovima Hrvatske (trećina teritorije) i BiH (dve trećine te bivše centralne jugoslovenske republike). Ta ideja, čiji je ideolog bio Dobrica Ćosić i krug oko njega, dobila je široku podršku srpske elite krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Bez te podrške pojava Slobodana Miloševića ne bi bila moguća.
Delegitimisanjem Ustava iz 1974. godine kao komunističkog ustava, srpska elita je nastojala da delegitimiše republičke granice i time stvori pretpostavke za stvaranje srpske etničke države. Takve interpretacije Ustava iz 1974. uticale su na odnos međunarodne zajednice prema ratu i raspadu Jugoslavije, što je u velikoj meri produžilo agoniju celog regiona. One su doprinele oklevanju međunarodne zajednice da prizna novostvorene države i uticale na to da međunarodna zajednica pristine na podelu Bosne i Hercegovine u Dejtonu, po etničkom principu. Povlađivanjem etnickim granicama ona je olakšala Miloševićevu ratnu politiku.

10-04
30-03-2005, 20:07
Prosto ne mogu vjerovati da ovu analizu iznosi neki Srbin! Ako ovakva shvacanja i tumacenje ulove korijen u Srbiji, dobrosusdjski odnosi sa Srbijim zaista moguci, odnosno izvjesni.

S
31-03-2005, 20:04
izbrstan feljton...kad dolazi novi nastavak...svaki dan cekam...
Deleanture?!!

S
31-03-2005, 20:10
Iz det d best ju ken smrdljiva vreco govana iz Svedske? Ukrsti nick? :smile17:

P.S. ×××× ti "fred" kcerku, ili gospodju mozda, budalo majmunska! :))

DELEANTUR
31-03-2005, 20:16
Finansiranje rata

Pljačkaški karakter rata i opšta kriminalizacija podržani su obezglavljenim represivnim mehanizmom, koji je sa srpskim nacionalistima našao zajednički interes u podeli plena i očuvanju države. Vojnoindistrijski kompleks, nesrazmerno veliki u odnosu na broj stanovnika i relativno slabu jugoslovensku ekonomiju, izrastao je na jugoslovenskoj odbrambenoj strategiji, a izvoz oružja bio je jedan od glavnih izvora zarade za Jugoslaviju. Industrija oružja, koja je bila pod direktnom kontrolom JNA i koncentrisana uglavnom u Bosni i Hercegovini, proizvodila je pešadijsko i ostalo lako naoružanje, ali i moderne tenkove, artiljeriju i elektronsku opremu.
Početkom osamdesetih godina jugoslovenska privreda upala je u recesiju, ali je vojnoidustrijski sektor i dalje donosio prihod. Obiman izvoz oružja nastavljen je u vreme Miloševioćevog režima, odnosno nakon raspada Jugoslavije. Zato je već početkom rata iz BiH u Srbiju prebačeno nekoliko veoma vrednih vojnoindustrijskih postrojenja, kao što je fabrika za avijaciju i tenkove. Dislokacija ovih postrojenja obezbedila je finansijsku podršku Miloševićevom režimu. O izvozu oružja Srbije i RS u Irak i druge sporne zemlje iscrpan izveštaj je napravila Međunarodna krizna grupa 2002. godine.

DELEANTUR
31-03-2005, 20:16
Hiperinflacija u periodu od 1992. do 1994. je bila važan izvor bogaćenja Miloševića i njegovog okruzenja i, verovatno, najbolja ilustracija pljačkaškog karaktera, ne samo rata, već i Miloševićevog režima. Osnovni razlozi za ovakvu inflaciju leži u krađi državnih rezervi, odnosno čvrste valute kojima je, između ostalog, finansiran rat u Bosni i Hercegovini, i izdržavane RS i tzv. RSK. Važna karika u finansiranju rata bila je i Savezna uprava carine (SUC), na čijem se čelu nalazio Mihalj Kertes, direktor i odani prijatelj Slobodana Miloševića, koja je jedina mogla da sakuplja devize i domaću valutu. To je bila finansijska konstrukcija za nabavku opreme, između ostalog i onu za VJ i za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije od 1994. do 2000. godine. Veliki deo sredstava je takođe sklanjan u off-shore skloništa, uz punu saradnju Državne bezbednosti, o čemu je iscrpan izveštaj napravio finansijski ekspert Morten Torkildsen za potrebe Haškog tribunala.
Međunarodne sankcije, kao i embargo UN na uvoz oružja svima u bivšjoj Jugoslaviji, osim što su pogađale najslabiju stranu u konfliktu (Bošnjake), stvorile su prostor za funkcionisanje crnog tržišta i neslućene mogućnosti za bogaćenje, pre svega onih bliskih režimu. Mnogi su imali interes da rat potraje, jer je to obezbeđivalo ogromnu zaradu svim stranama u konfliktu. Finansijske manipulacije Miloševića, njegovih lojalnih saradnika i DB, najvažnija je pozadina balkanskog rata: preraspodela bogatstva. Ratno profiterstvo ostavilo je nasleđe koje otežava postratnu rekonstrukciju regiona, a istovremeno je doprinelo izgradnji nove finansijske elite u čitavom regionu, koja obezbeđuje kontinuitet sa prethodnim režimom.

definitivno
01-04-2005, 15:54
Jedan od najboljih Feljtona na forumu!

sompompirovi
04-04-2005, 12:55
<font face="Impact" size="+2">PA MI VEC SKORO 15 GODINA CEKAMO NA BILANS - RCUN ZA VAS PROMASENI PROJEKT! A RACUNI STIZU NA KAPALJKE. PA MALO VECI - BOMBARDIRANJE - PA OPET NA KAPALJKE.

NO SIGURAN SAM DA CE NA KRAJU - KOLIKO GOD SE ODUGOVLACIO STICI CIJELI RACUN NA PODMIRENJE!</font>

BEZ BRIGE
05-04-2005, 08:30
sompi, znam da se je to jako oduzilo, ali na kraju ce sav racun biti podmiren. Budi siguran.

DELEANTUR
06-04-2005, 18:53
Novi izabranik "saveza elita"

Nesporazum Srba sa svetom krajem XX veka ostao je i nakon 5. oktobra, uprkos ogromnoj želji sveta da se Srbija primi natrag u okrilje međunarodne zajednice. Nijedna zemlja u tranziciji nije dobila tako povoljne uslove za prijem u Savet Evrope, niti je dobila tretman kakav je dobila Srbija. EU je prostrla crveni tepih sa nadom da će nova demokratska vlast napraviti istinski diskontinuitet sa Miloševićevim režimom Međunarodna zajednica je propustila priliku da u okviru energije koju je generisao 5. oktobar napravi stratešku distinkciju između aktera, posebno dva ključna, Vojislava Koštinice i Zorana Đinđića. Sa te strane izostala je podrška političkim snagama diskontinuiteta, koje je predstavljao Zoran Đinđić. Zabluda o Vojislavu Koštunici kao demokratskom lideru trajala je suviše dugo, kao i očekivanja da će njegova Komisija za istinu i pomirenje biti sposobna da pokrene pitanje suočavanja. Vojislav Koštunica ni u jednom trenutku nije osudio Miloševićevu ratnu politiku, niti se ikada pozitivno izjasnio o Haškom tribunalu. Takođe, Vojislav Kostunica se nikada nije distancirao od projekta Velike Srbije. Naprotiv, on je koristio svaku priliku da Republiku Srpsku tretira kao drugu srpsku državu koja je privremeno razdvojena od Srbije. Njegov prvi odlazak u BiH u funkciji predsednika SRJ, bio je zamišljen kao simboličan izraz njegovog nepriznavanja BiH kao države, odnosno Sarajeva kao glavnog grada te države.

DELEANTUR
06-04-2005, 18:53
Bez postavljanja jasne granice, pre svega, kroz distanciranje od zločina, nije moguće integrisanje društva u Srbiji. U suštini iste konzervativne snage koje su stvorile Miloševića (da bi ga potom uklonile) u savezu sa mafijom, koja je već duboko obuhvatila i samu državu, nastavile su da opstruiraju prihvatanje promena i novih vrednosti, pod izgovrom da bi to uništilo tradicionalni oblik solidarnosti, samo "srpsko biće", te da bi se zemlja rasprodala strancima od čega bi koristi imali samo međunarodni finansijski krugovi.Tek je ubistvo premijera Zorana Đinđića ogolilo iluziju o Srbiji kao demokratskom potencijalu i lideru na Balkanu, koju je Zapad izgradio nakon 5. oktobra 2000.g. Zato razumevanje Srbije nakon odlaska Slobodana Miloševića mora poći od definisanja 5. oktobra. Duboka frustracija i nezadovoljstvo građana s jedne strane, i svojevrsni dogovor između Demokratske opozicije Srbije i najužeg okruženja Slobodanan Miloševića (vojska, policija, najbliži saradnici) u periodu između 25. septembra i 5. oktobra 2000. godine, s druge, uz ogromnu političku i finansijsku podršku Zapada, doveli su do "saveza elita" koji je obezbedio nenasilnu smenu Miloševića. Međutim, izbor Vojislava Koštunice za predsedničkog kandidata DOS bio je izraz konsenzusa koji je postignut u krugovima Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske pravoslavne crkve i Vojske Jugoslavije, prihvaćenog i unutar DOS, što je trebalo da spreči da Srbija posle 5. oktobra napusti osnovni pravac nacionalne politike pod Miloševićem.

DELEANTUR
06-04-2005, 18:54
Ovakav ishod 5. oktobra omogućio je kontinuitet sa politikom prethodnog režima, posebno na planu očuvanja nacionalnog projekta, a time i održavanja kriminalizovanih i represivnih državnih i paradržavnih struktura. Odnos snaga sprečio je podvlačenje crte i pravljenje uvida u Miloševićevo nasleđe. U suštini, nova politička elita nije imala moralni kredibilitet da iz suočavanja sa zločinom crpi novi izvor neophodne energije. Zato je došlo do svojevrsne "racionalizacije": od negiranja zločina i negiranja samog postojanja projekta Velika Srbija, do prebacivanja celokupne odgovornosti na komunistički režim.
Za 13 godina Miloševićeve vladavine izgrađen je politički i privredni sistem koji još uvek u velikoj meri dominira, a može se definisati kao nacionalistički i oligarhijski. Milošević je promovisao oligarhijski sistem kao simbiozu državnih, društvenih i privatnih interesa. To se ogleda pre svega kroz postojanje tri oblika svojine (državna, društvena i privatna), što omogućava istovremeno upravljanje i državnom i privatnom svojinom. Veoma je čest slučaj da su pojedini ministri istovremeno i direktori. Kroz arbitrane propise koji se odnose na privredu omogućena je neograničena korupcija, pre svega preko monetarne i bankarske politike, koja je služila za finansiranje sasvim određenih državnih i privatnih interesa.

DELEANTUR
06-04-2005, 18:54
Od smene Miloševića, Srbija je državni provizorijum. Oligarhija je prihvatila novu vladu, kako bi se obezbedila međunarodna normalizacija, ali ne i reforma unutrašnjih političkih i privrednih odnosa. Vlada premijera Đinđića je imala velike ambicije, ali ne i podršku, jer donošenje novog ustava i institucionalne reforme zadiru u odnos snaga. Naravno, to je uticalo i na bilo kakvu mogućnost da se reformišu snage bezbednosti i sudstva.

DELEANTUR
07-04-2005, 20:33
Izbori i izazov Zorana Đinđića

Premijer Zoran Đinđić i njegova vlada, gledano iz današnje perspektive, biće zapamćeni po njegovom pokušaju da energiju 5. oktobra stave u funkciju reforme i tranzicije Srbije i da preuzme vlast. Dvogodišnji rezulati njegove vlade nisu zanemarljivi, čak su i impresivni, imajući u vidu sistematičnost i upornost nosilaca politike kontinuiteta u pokušaju blokade svakog reformskog koraka. Uprkos datim okolnostima, vlada je za kratko vreme preduzela konkretne korake u pravcu suštinske transformacije zemlje, kao i konkretne korake ka izlasku iz izolacije i ka povratku u međunarodnu zajednicu. Uloga premijera Zorana Đinđića bila je jedinstvena u profilisanju reformske politike i u velikoj meri, njegov vlastiti izbor i izazov. Premijer Zoran Đinjić počeo je da kristališe alternativu tako što je petooktobarsku promenu stavio u funkciju reformi i uspostavljanje distance u odnosu na ratnu politiku i ratne zločine. Nažalost, on za to nije imao neophodni politicki konsenzus.

DELEANTUR
07-04-2005, 20:33
Nakon ubistva premijera Đinđića došlo je do involucije, otvorenog povratka na etnonacionalističku politiku, odbacivanje svakog oblika istinskog suočavanja sa prošlošću i saradnje sa Hagom. Proces potpune restauracije nacionalizma dobio je legitimitet na izborima 2003. godine. S tim da su sada ciljevi i moć oligarhije međunarodno legitimisani, jer se ne može očekivati nova izolacija Srbije. Time je zaustavljen proces ulaska Srbije u demokratsku tranziciju. Sada, ne samo da ne postoji strategija raskida društva i države sa etnonacinalizmom, nego se upravo obrnuto, etnonacionalizam ponovo etablira kao dominantna politička ideologija. Ni jedna ključna tačka Miloševićevog nacionalnog ratnog programa nije suštinski osporena. Insistiranje na podeli Kosova je izraz istorijske pobede etnonacionalističke ideologije unutar srpskog društva. A odnos prema Crnoj Gori, Vojvodini, Kosovu, Republici Srpskoj, neprekidno pothranjuje ideju o svesrpskom ujedinjenju. Odnos prema Crnoj Gori je posebno važan, jer se prelama preko aktivnosti Srpske pravoslavne crkve koja pokušava da inscenira sukobe (čak i građanski rat) unutar Crne Gore, ali i u Makedoniji , koja se i dalje ne tretira kao inostranstvo. Ideja etničkih granica, koje ne priznaju granice definisane Ustavom iz 1974, ostala je netaknuta u glavama srpske elite.

sompompirovi
09-04-2005, 08:01
Fred, da li ti saljes ovaj kvalitetan feljton? Jedan je od najkvalitetnijih na forumu? Da li je ovo tvoj tajni nik?<br><hr>

leba ti Fred
09-04-2005, 13:34
Daj kazi...da li ti ovo saljes?

sompompirovi
09-04-2005, 18:17
Leba ti Fred? samo:

DA

ili

NE

DELEANTUR
10-04-2005, 14:51
Bez moderne vizije

Odbijanje lustracije, denacifikacije i sličnih istorijskih iskustava tranzicije, sprečava integrisanje društva na modernim osnovama, što podrazumeva vladavinu prava i odgovornost. U odsustvu moderne vizije Srbije, revitalizovani su četništvo i srpska konzervativna misao, što ima dve osnovne karakteristike: neodustajanje od teritorija na koje polaže pravo srpski nacionalni projekat i promovisanje vrednosnog sistema čija je osnova antizapadnjaštvo. Kroz rehabilitovanje četništva istovremeno se negira antifašistička tradicija partizana na kojoj su vlast osvojili komunisti, a sa njima i sve odluke AVNOJ, posebno republičke granice. To je praćeno obilnom produkcijom odgovarajuće literatutre i širokom medijskom kampanjom. Istovremeno, u kreiranju duhovne atmosfere, srpski nacionalizam se sve više okreće novim ideološkim izvorima, a na prvom mestu organicističkoj, odnosno konzervativnoj misli - Nikolaju Velimiroviću, Justinu Popoviću, Dimitriju Ljotiću, kao i kvinsliškom režimu Milana Nedića, koji je spomenutu ideologiju usvojio kao sopstveni sistem vrednosti.

DELEANTUR
10-04-2005, 14:51
Na ovom planu, Srpska pravoslavna crkva ima veoma važnu ulogu, ističući se kao najautoritarniji promoter tog sistema vrednosti.
Sistematsko odbacivanje razgovora o sopstvenoj odgovornosti za rat i ratne zločine, ostavilo je prostor za stalno promovisanje haških optuženika kao nacionalnih heroja, te nije čudo da se njihova popularnost pokazuje i velikom izbornim uspehom političkih stranka koje su na svojim izbornim listama imali haške optuženike (Slobodan Miloševic, Vojislav Šešelj i sl). Najpoznatija imena srpske kulture i intelektualne elite zahteve Zapada prema Srbiji, posebno saradnju sa Haškim tribunalom, kvalifikuju kao "osobit oblik kolonizacije", jer Zapad tako na ovaj prostor donosi "kolonijalnu demokratiju", kao iznuđen, veštački nametnut oblik društvenog uređenja koje "nije rezultat prirodne evolucije date zemlje" i "njenih unutrašnjih uslova i zakonitosti". U odbijanju suočavanja sa odgovornošću, pothranjuje se teza da je Evropa "izgrađivala Jugoslaviju" koju sada i "razgrađuje".

Da li
10-04-2005, 17:31
Si to ti sta saljes ovo??

FENOMENALAN FELJTON!

Daj leba ti odgovori!

Freds MotherFucker
10-04-2005, 19:38
Da li ces nam Fredo odgovoriti ili neces?

DELEANTUR
11-04-2005, 21:14
Ratni zločinci kao nacionalni heroji

Postoji velika opasnost, ukoliko se taj trend nastavi, da etničko čišćenje i ratni zločini postanu značajan činilac novog srpskog nacionalnog identiteta, jer se rat smatra legitminim načinom ostvarivanja nacionalnih ciljeva. U izgradnji ovakvog srpskog identiteta posebnu ulogu imaju obrazovne institucije koje su normalizaciju zločina već ugradile u udžbenike. Vlada premijera Zorana Đinđića je najveći iskorak napravila upravo u reformi obrazovanja koja je ocenjena kao liberalna. Srbija se uključila u evropski proces reforme visokog obrazovanja, koji počiva na Bolonjskoj deklaraciji. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, Vlada Vojislava Koštunice zaustavila je reformski proces obrazovanja prethodne vlade.
Veličanje rata i njegovih glavnih junaka, kao sto su Ratko Mladic i Radovan Karadžić, postalo je opšte mesto na gotovo svim kulturnim događajima u zemlji. Tako je na Međunarodnom sajmu knjiga pod pokroviteljstvom države u oktobru 2004, ljubavni roman Radovana Karadžića, koji se na volšeban način pojavio u javnosti, preko noći postao hit. Za samo nekoliko dana ceo tiraz knjige je rasprodat, a njen promoter i izdavač je tih dana svakodnevno gostavao u televizijskim emisijama. Na promociji knjige je govrio uticajni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Kosta Čavoški, inače predsednik Odbora za odbranu Radovana Karadžića.

DELEANTUR
11-04-2005, 21:14
U pripremi je i pozorišna predstava po ovom tekstu. Mada su oba teksta minorna, sem nekoliko osuda ionako izopštenih pojedinaca, u društvu nije pokrenuto pitanje oportunosti i moralnosti vezano za ova dva poduhvata u kojima su očigledno učestvovali i odobravali ga srpski nacionalisti
Ugrađivanje ratnih zločinca u nacionalnu mitologiju, nedavno je pomogao i direktor Zavoda za izdavanje udžbenika, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Radoš Ljušić, koji je na jednom skupu u Gackom (Bosna i Hercegovina, odnsno sadašnja Republika Srpska) naveo da su tri istorijske ličnosti okosnica srpskog nacionalnog identiteta: Karađorđe, vojvoda Mišić, i Ratko Mladić. Ceo skup je integralno prenosila i državna televizija. SPC takođe učestvuje u promovisanju ratnih zločinaca u nacionalne heroje. U izlogu knjižare SPC u centru Beogradu na istaknutom mestu stoje dve knjige Radovana Karadžića čije su naslovne strane njegove velike fotografije.

DELEANTUR
11-04-2005, 21:14
Poslednji u nizu svakodnevnih događaja, koji veličaju spomenute heroje, je svakako i izlazak romana "Gvozdeni rov" koji je, navodno, napisao Milorad Ulemek–Legija, pripadnik ozloglašenih Crvenih beretki, inače odgovornih za najmonstruoznije zločine. Knjiga je izašla u 70.000 primeraka i rasprodata je za samo nekoliko dana. Može se reći da je taj izdavački poduhvat jedan u nizu strateških poteza kojima se oblikuje svest mlađih generacija koje su odrasle sa mitom o Legiji kao nacionalnom heroju. Roman je jezgrovito ponudio simplifikovano objašnjenje srpskog poraza, prouzrokovanog "zaverom velikih sila koje su se obrušile na pravoslavlje i posebno na Srbe koji su posle Prvog svetskog rata bili majka Balkana".
Insistiranje na herojstvu Ratka Mladića i inih, je nastavak kriminalizacije društva i države i nakon odlaska Slobodana Miloševića. Personalni kontinuitet kroz ličnosti Ratka Mladića i, posebno, Radovana Karadžića je svojevsrni izraz političkog kontinuiteta.

DELEANTUR
12-04-2005, 19:15
Poraz, kriza identiteta i nasleđe prošlosti

Ovakvo stanje duha u Srbiji predstavlja limitirajući faktor konstituisanja demokratske Srbije, jer nijedno pitanje koje je bilo u osnovi ratova nije skinuto sa dnevnog reda. Pitanje državnih granica još uvek je otvoreno. Nakon rešavanja pitanja Crne Gore i Kosova, manjinsko pitanje će se pokazati kao novi test spremnosti Srbije da napravi konačan otklon od etnonacionalističkog projekta koji je početkom devedestih proizveo rat u Jugoslaviji. Izostanak aktivne manjinske politike, i pored činjenice da je Srbija donela Zakon o manjinama 2001. godine (pre svega, da bi zadovoljila uslove za članstvo u Savetu Evrope) ukazuje da su se srpski nacionalisti opredelili za minimalistički program - što je moguće veća etnička konsolidacija Srbije. Indikativno je da zaoštravanje međuetničkih odnosa, posebno u Vojvodini, kao i njihova kasnija internacionalizacija, nije nateralo vladu da se na ozbiljan način suoči sa problemom manjina. Osim toga, nastojanje da se država etnički utemelji direktno isključuje manjine iz političkog odlučivanja.
Pored poraza, krize identiteta i teškog nasleđa prošlosti, Srbiju opterećuju i mnogi drugi problemi koji su takođe rezultat ratova.

DELEANTUR
12-04-2005, 19:15
To su kriminalizovana privreda i državne institucuije. Nova finansijska elita koja je izrasla na Miloševićevom režimu i bliskosti sa njim lično, opstruira suštinsku transformaciju srbijanske privrede i na taj način obezbeđuje kontinuitet sa Miloševićevim nasleđem. Suprotstavljanje institucionalnim promenama i uspostavljanju pravnog okvira produžava praksu sive ekonomije koja je još u bivšoj Jugoslaviji bila značajan izvor zarade. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije samo su olakšali nelegalne aktivnosti kao što su trgovina drogom, ljudima, oružjem, neoporezovanom robom (cigarete i alkohol) i migrantima. Ratna ekonomija je u nasleđe tzv. demokratskoj vlasti ostavila kriminalizovano nasleđe kao osnovni problem u posleratnoj rekonstrukciji. Ratom krimininalizovani problemi, prerarsli su u politizovane kriminalne probleme. Najuspešniji preduzetnici iz devedesetih koji su zbog bliskosti sa režimom, ostvarili neformalni monopol (posebno za vreme sankcija) jošuvek ga imaju. S obzirom da je Milošević opstajao korumpirajući gotovo svo stanovništvo , uspostavljanje pravnog okvira i borba sa koru××××jom ne uživa podršku šire populacije zbog socijalne cene koju bi platili gotovo svi građani.

DELEANTUR
12-04-2005, 19:15
Kriminalizacija politike i politizacija kriminala kroz simbiozu organizovanog kriminala i države, nastavljena je i posle 5. oktobra. Pokušaj premijera Zorana Đinđića, da napravi čistku vojske i policije, bio je brutalno zaustavljen. Akcija "Sablja" koju je vlada premijera Đinđića pokrenula odmah nakon njegovog ubistva, bila je već prethodno pripremljena uz pomoć američkih i nemačkih eksperata. Za samo 40 dana akcija "Sablja" je u velikoj meri slomila organizovani kriminal i za to je dobila veliku podršku građana. Međutim, istovremeno je deo DOS na čelu sa Vojislavom Koštunicom, Miroljubom Labusom i Mlađanom Dinkićem, pokrenuo žestoku kampanju protiv vlade u čemu je dobio podrsku SPS i radikala. Defamiranje vlade kroz produkciju skandala i afera iznudilo je prevremene parlamentarne izbore, čiji su rezultati ogolili mali demokratski potencijal Srbije. Međunarodna zajednica je u suštini, podržala prevremene izbore i rusenje Đinđićeve vlade, očekujući da će pobediti Grupa 17 plus, koja je do ulaska u vladu delovala kao ekspertska nevladina organizacija. Takvo opredelenje međunarodnih faktora još jednom je pokazalo elementarno nepoznavanje srbijanske političke scene u tako odsutnom ternutku za budućnost Srbije. Tim izborima poništena je ionako fragilna liberalna orijentacija, a povratak Miloševićevih snaga na političku scenu bio je više nego izvestan i to kroz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS) manjinskoj koalicionoj vladi Vojislava Koštunice.

sompompirovi
13-04-2005, 16:17
<font size="+1">Bezbednosne službe kao "kreatori stvarnosti"

Đinđićevo ubistvo koje je na tragičan način zaustavilo reforme u Srbiji u velikoj je meri dovelo do osvešćivanja nekih analitičara, posebno onih na Zapadu, kao i dela međunarodne zajednica koja je involvirana u rekonstrukciju Srbije. Mada je reformisanje mafijaškog bezbednosnog aparata bilo prividno glavni prioritet nove vlasti, do njegovog "čišćenja" nije došlo i zbog stava samih političara iz DOS, poput Vojislava Koštunice, na primer. Pokušaji reforme MUP i DB bili su od početka opstruirani: mafija, kao i mnogi pripadnici tajne policije nisu tolerisali reformu tajne policije Sve je jasnije da je čišćenje Srbije od korupcije i kriminala izuzetno težak zadatak. Borba protiv korupcije je u suštini borba za uspostavljanje države, što, za sada još uvek ne odgovora novoj finansijskoj eliti. Involviranost Ministarstva unutrašnjih poslova u razne kriminalne radnje, pre svega DB , postala je više nego očigledna odmah nakon 5. oktobra. Jedinica za specijalne operacije, poznata kao Crvene berteke, se zbog svoje uloge u uklanjanju Miloševića izborila za "nedodirljivost", sve do trenutka kada je Đinđić pokušao da krene u obračun sa njima, što je platio životom. Jedan od optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Miodrag Ulemek Legija, još je u vreme Slobodana Miloševiča izrastao u moćnu figuru, koja je sa svojom jedinicom, imala važnu ulogu u ostvarivanju ratnog profita tokom ratova i sankcija i u sprovođenju etničkog čišćenja.
Vojska je odlaskom Miloševića veoma brzo našla zaštitnike u novim vlastima, pre svega kod novoizabranog predsednika SRJ Vojislava Koštunice i tako je izbegla temeljnu čistku među višim činovima. </font>

sompompirovi
13-04-2005, 16:18
<font size="+1">Činjenica da je Nebojša Pavković, general i načelnik Generalštaba i bliski saradnik Miloševića, ostao na svom mestu više od godinu dana, kao i šefovi KOS i VOS, govori da je vojska i dalje bila nedodirljiva, posebno za neiskusne političare DOS. Kada su u pitanju ratni zločini, strategija vojske je bila da žrtvuje niže oficire, dok najodgovorniji i dalje uživaju imunitet. Istovremeno, insistiralo se na strategiji da se vojska javno distancira od tajne policije i raznih paravojnih formacija. Tako je načelnik Generalštaba Nebojša Pavković brzo osudio DB kao zločinački element, tvrdeći da srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne funkcioniše u skladu sa zakonskim normama. Naveo je neimenovane "ilegalne grupe" koje su se otimale za kontrolu nad policijom. Međutim, takvi pokušaji nisu mogli amnestirati Armiju od odgovornosti, posebno Kontraobaveštajnu službu (KOS), čiji se ideološki profil nije menjao pedeset godina. Kontraobaveštajna služba je u međuvremenu samo promenila ime u Bezbednosnu agenciju, ali je i dalje ostala rigidna organizacija koja se opire civilnoj kontroli.
Promene u ovim službama idu sporo, jer su svojim privilegovanim pozicijama postale deo nove finansijske elite. Kroz svoje kanale u medijima još uvek usmeravaju javno mnjenje, plasiranjem laži i afera, što je do te mere deformisalo društvo, da ono više nije sposobno za osećaj kajanja, ili bilo kakve odgovornosti. Takvom pozicijom, službe su postale svojevrsni "kreatori života". Kroz plasiranje teorija o navodnoj svetskoj konspiraciji protiv Srba, pre svega stranih službi kao što je CIA, samosažaljenje je postala jedina emocija za koju je većina građana u Srbiji sposobna. </font><br><hr>

sompompirovi
13-04-2005, 16:18
<font size="+1">Nametanjem takve interpretacije onemogućava se dijalog o nedavnoj prošlosti i onemogućava svaka alternativa.
Ni otkrivanje masovnih grobinica u samoj Srbiji, ma koliko to bilo šokantno za srbijansku javnost, nije dovelo do značajnijih smena. To je bila tek priprema za odlazak Slobodana Miloševića u Hag, koji je očigledno svojim prisustvom u zemlji i dalje bitno uticao na politčku scenu. Samo je mali broj njegovih simpatizera zbog toga izašao na ulicu. Premijer Zoran Đinđić je pokazao izizetnu hrabrost kada je poništio odluku predsednika Vojislava Koštunice i naredio da se Milošević transportuje u Hag. Suprotno tvrdnjama da će hapšenje Miloševića izazvati političku krizu, većina građana je na to gledala kao na komercijalni potez vlade koji će joj obezbediti međunarodnu finansijsku pomoć. Njegov odlazak (29. juna 2001) imao je i neku simboliku, jer je njegov pravi politički uspon počeo upravo na taj dan, 28. juna 1989. na Gazimestanu. Tako je na simboličkoj ravni zaokružena Miloševićeva era, koja je ostavila dalekosežne posledice na čitav region.</font><br><hr>

sompompirovi
13-04-2005, 16:18
<font size="+1">
Usvajanje novog ustava, mada je stalna tema, još uvek nije na vidiku. Osim toga, ustavno pitanje se promoviše u prvorazredno političko pitanje kadgod se zemlja suoči sa ključnim problemima za čije rešavanje nema političke spremnosti. Treba napomenuti da je sa sadašnjim ustavom Srbija primljena u Savet Evrope i da je premijer Zoran Đinđić završio sve reforme koje je počeo, jer nema ustavnih prepreka za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Za sada ne postoji politički konsenzus oko suštine novog ustav, niti se o tome vodi javna debata. S obzirom da se nacionalna elita još uvek nije odrekla Kosova - bilo da je reč o njegovoj podeli, bilo o tome da se zadrži u celini - novi ustav nije moguć bez definisanja granica države. Kada je u pitanju unutrašnje uređenje Srbije, postavlja se i pitanje Vojvodine, koja je ujedno i najvažniji deo manjinskog pitanja. Otvaraju se i dva regionalna: jug Srbije i Sandžak. Oba su istovremeno i veoma važna manjinska i regionalna pitanja. Logika raspada Jugoslavija sada je prisutna i u samoj Srbiji. Na tom obrascu u Srbiji ne može doći do promena.
</font><br><hr>

DELEANTUR
17-04-2005, 22:18
Snaga antimodernog koncepta

Balkanska kriza bila je iskušenje na kome su učili svi: i lokalni, kao i međunarodni akteri. Sada se vec jasno nazire da je proces evropeizacije Balkana ostvario značajne rezultate, ali da još uvek predstoje određene korekcije koje bi obezbedile održivost razvoja regije, odnosno završetak balkanske krize. Čini se, kako kaže Vladimir Gligorov , da je ovaj proces takoreći već završen, bez obzira na lokalna politička zbivanja. To znači da je za ostvarivanje tih ciljeva još uvek potrebno da se meka sila EU kombinuje sa grubom silom SAD, jer samo SAD imaju neophodan autoritet među gotovo svim balkanskim zemljama , naročito onima koji su i dalje opterećeni nerešenim etničkim pitanjima. EU, za razliku od SAD, ima veću količinu meke sile , koja se zasniva na finansijskoj pomoći i razvoju institucija. To postaje važno onda kad je povezano sa realnim šansama integracije u EU. Tek kad mogućnost integracije u EU postane operativna realnost, EU dobija ulogu modernizatora u regionu. Činjenica da je Evropska unija počela pregovore sa Turskom svedoči o tome da EU namerava u perspektivi da integriše ceo prostor Zapadnog Balkana i da verovatno, ima i mnogo aktivniju politiku u tom regionu, kao i da uloži mnogo veći napor nego što je to do sada bio slučaj.

DELEANTUR
17-04-2005, 22:19
To otvara perspektivu i za Srbiju, jer bez aktivnije politike EU ona ne bi imala šansu da se sama izbori za sopstvenu evropeizaciju, imajući u vidu njem skromni demokratski potencijal i ekonomsku-socijalnu istoršenost. Ne treba zaboraviti da je skoro celokupna nacionalna elita učestvovala u nacionalnom projektu koji se završio kao istorijski debakl. EU je tek na vlastitim greškama počela da razvija jasniju strategiju, koja u suštini prihvata ideju o disoluciji Jugoslavije, bez koje nema konsolidacije regiona. Ta strategija će neminovno dovesti do nezavisnog Kosova i Crne Gore, ali i do ustavne reforme u BiH. U pripremi su i pregovori sa Makedonijom o početku pristupanja EU. Da bi se na Balkanu pokrenula pozitivna energija, neophodno je da EU ojača i ubrza proces uključenja Balkana u Evropu s krajnjim ciljem članstva, što će integraciju regiona učiniti neumitnom, jer prepušten sam sebi, region bi se, oslonjen na nasleđe, lako mogao opet okrenuti balkanizaciji.
Problem Srbije je u nedostatku unutrašnje podrške za promene i okoštali otpor modernizaciji. Antizapadni otpor je konstanta u srpskoj istoriji, koji je verovatno sada i najveći zbog izazova i pozitivnih okolnosti koje su se stekle za proevropsku orjentaciju. Osim toga, raspad je pokazao duboke korene neprosvećenosti u Srbiji, pre svega, kako kaže jedini jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić, kroz odsustvo poštovanja čoveka, njegovog dostojanstva i pune unutrašnje slobode. Ratovi su pokazali da su istorijske naslage represije na Balkanu duboke, te da ne postoje instrumenti za rešavanje spornih pitanja između nacionalnih i verskih zajednica, pa se zato opcija "prirodnog stanja" nameće kao prirodno rešenje.

DELEANTUR
17-04-2005, 22:19
Političko nasilje je u tradiciji Srbije, o čemu govore i niz političkih ubistava, na čijem se kraju ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i premijera Zorana Đinđića. Oba ubistva su u suštini obračun sa liberalno Srbija odbija tranzicione procese na liberalnoj osnovi stalno ističući svoj poseban put razvoja. U ovom trenutku liberalna politika se u Srbiji mora nametnuti. Ubistvom premijera Đinđića sprečena je liberalna opcija, a potencijal Demokratske stranke je u međuvremenu značajno smanjen temeljnom čistkom Đinđićevih najbližih saradnika. Boris Tadić, novi predesnik stranke je sa populizmom i narodnjaštvom sve bliži Koštunici.
Ratovi su Srbiju vratili na ideologiju koja je prethodila ideji univerzalne socijalističke ideje - na nacionalnu posebnost i mitove. Istrošena legitimacijska snaga socijalističkog režima zamenjena je legitimacijskom snagom ideje iracionalnih nacionalnih interesa, ali je kolektivistička i socijalna demagogija zajednička i jednom i drugom obrascu. Srbija je sada zatvoreno društvo i blokirana nacija sa veoma malim tranzicionim mogućnostima. Izazivanjem ratova, pljačkaškim i koruptivnim klijentalizmom u državi i privredi, Srbija je pokazala da odbija demokratsku tranziciju. Istovremeno, ona je devastirala svoje ukupne ekonomske mogućnosti neophodne za demokratsku tranziciju. Suprotno očekivanjima, ona se opredelila za radikalni nacionalizam u uslovima relativnog blagostanja.

DELEANTUR
17-04-2005, 22:20
Već antibirokratskom revolucijom (1989) Srbija je poništila reformsko nasleđe koje je stečeno u drugoj Jugoslaviji, demonstrirajući da je bila i ostala njen najkonzervativniji element.
Racionalno objačnjenje za sve što se dešavalo u Srbiji, ne samo tokom poslednje dve decenije, već i tokom celog XX veka, nije moguće. Nema racionalnog odgovora na nepotrebne žrtve u ratovima koji su vođeni tokom XX veka i megalomanske pretenzije na Balkanu. Korene verovatno treba tražiti u činjenici da u srpskoj istoriji ne postoji razdoblje prosvetiteljstva i racionalizma u kojima su sazrevala moderna evropska društva.
Srbija je nakon dvodecenijskog perioda radikalnog nacionalizma potpuno opustošena, jer je projekat "ujedinjenja svih Srba" podjednako razorio i građanski (koji inače nije bio značajno razvijen) i nacionalni identitet. Radi se o svojevrsnoj destrukciji i primitivizmu, što je danas glavna odlika društva u Srbiji. Uveden je teror većine koja sledi najniže instikte. Brojni ispadi bez ikakvog racionalnog objašnjenja govore o degenerativnoj formi srpskog nacionalizma.

DELEANTUR
17-04-2005, 22:20
Zato je neophodno forsirati suočavanje društva sa kriminalnom prošlošću i raditi na sistematskoj dekonstrukciji Miloševićevog nasleđa na svim nivoima, od personalnog do programskog. Projekat se mora dekomponovati da bi se došlo do njegove suštine - rušenja Jugoslavije kao negiranje legitimnosti Ustava iz 1974, odnosno federalne formule predviđene ovim ustavom. U tom smislu, pokretanje pitanja moralne odgovornosti, kao jedinog načina uspostavljanja diskontinuiteta sa varvarizmom protekle decenije, otvara i pitanje novog identiteta Srba. Ili, kako kaže, Nenad Dimitrijević "moramo na jasan način raskinuti sa ponižavajućom prošlošću kako bismo bili u stanju da stvorimo prostor za novi početak".
Srbija više nema snage da počinje nove ratove u regionu i kao takva, ona je bezopasna za svoje susede. Povoljna je okolnost što su svi susedi Srbije opredeljeni za priključivanje EU (neki već jesu), što može biti pozitivan impuls i za samu Srbiju. Međutim, problematična je teza koju EU promoviše, da će se vremenom i Srbija kretati po istorijskoj inerciji. Sa svojim unutrašnjim konzervativnim strukturama ona nije politički i ekonomski partner u regionu. Njena demokratska tranzicija je moguća samo uz pomoć međunarodne zajednice i neku vrstu "kolonizacije" njenih institucija, posebno vojske, policije, pravosuđa i obrazovnog sistema, uz obilatu ekonomsku podršku. Jedini identitet koji srpska elita sada ima, nažalost, zbog odsustva modernih kriterija je nacionalizam. Zbog toga i ima problem sa promišljanjem sopstvene evropske budućnosti.
orjentisanim političarima.

Grga GN.
18-04-2005, 00:01
Dragi Brko Deleantur, zamolio bih te da vec jednom prestanes ovdje diskutirati kise u Sumadiji kao jedini smisao ovog foruma. Dosta vec jednom te morbidne preokupacije sa sto se tamo dogada, tu pupkovinu treba vec jednom presijeci da bi se mogli osjecati samostalni. Molim te da prestanes sa ovim studijama pasaluka i da nas stalno ne potsjecas na gorku proslost. Okreni glavu vec jednom u drugim pravcima.

Hvala brko !

Meni je
19-04-2005, 12:29
...feljton bio dobar! Nadsve samokritican!

A kako se je tebi cinio?

...
20-04-2005, 20:13
....

Platit ce neko
27-04-2005, 18:31
MORA! Ako ima pravde...

....
27-04-2005, 18:42
.....