PDA

Pogledaj cijelu verziju : Zašto Srbija,kao problem,nije samo jedan od tranz. bolesnika



Nikola Samardžić
07-06-2004, 11:34
Ruglo na periferiji

Ima pojava u istoriji koje su samo naizgled lako objašnjive. Budući da istorija nema unapred određen tok, i u njoj ne postoje stranputice, ona je beskrajno složena u svim svojim pojedinostima. U njoj nema ni pojava koje bi se, bez obzira na razmere opštih okvira, mogle smatrati beznačajnim ili usamljenim.
Izbori s kraja 2003. ukazali su na podudaranje obrazovne strukture i načelnih stanovišta. Oni su svedočanstvo pismenosti i dometa evropeizacije. Njihov žalostan ishod je, u tom smislu, trijumf neuspešnog društva, nesposobnog da saobraća s postkapitalističkom informatičkom civilizacijom koja se približila njegovim granicama. Nimalo slučajno, sam premijer i, naročito, ministarka prosvete, ne propuštaju priliku da se narugaju savremenom racionalizmu, prihvatajući, čini se, "primitivno teleološko gledište o postojanju skrivene svrhe" (Karl Poper), urezano u uverenje predmoderne nacije da je odabrana i izuzetna. Nesreća Srbije ionako izmiče zdravom razumu. A možda premijer ipak ispravno procenjuje da je budućnost evropskog geografskog prostora određena i nedostatkom rešenosti Unije da stane na put novom ruskom despotizmu. I ne smatra da Miloševićeva istorijska sudbina mora da bude i njegova.
Opredelivši se da tupo i lenjo odumire, Srbija je, obustavljanjem tranzicionih i obrazovnih reformi, zadržala pokrivanje ekonomske slabosti državnim centralizmom (kao u vreme rasturanja Jugoslavije), polarizovane društvene zajednice i autoritaran karakter vlasti. Pobedniku predsedničkih izbora nije slučajno obećan višegodišnji budžet jedne bolnice ili fakulteta. Povratkom u "varvarstvo" obnovljena je partijska država "koja ne može bez partije" (Srđa Popović). U zatvorenom društvu pleme je sve, a

Nikola Samardžić
07-06-2004, 22:25
U zatvorenom društvu pleme je sve, a pojedinac ništa. Takvo društvo je ujedinjen organizam, čiji život uređuju magični tabui. Nekrofilski paganizam, koji je u folkloru iznet iz pradavnih, predhrišćanskih vremena, napredovao je do zvanične retorike, obogaćen kanibalističkom ritualima simboličnog ponovnog ubijanja premijera Đinđića. Ne ulazeći u njenu antimodernu i iracionalnu stranu, simfonija države i crkve izgubila je svoju hrišćansku suštinu. Tokovi istorije u kojoj je Srbija, neuspešna u komunizmu i nespremna da se preobrazi, skliznula u šovinistički paganski trans, deo su procesa koji je trajao vekovima. U uzastopnom smenjivanju gubitka verovanja i njegovog ponovnog rađanja nešto se u tome vremenu očigledno zaturilo.
Većinsko načelno evropsko opredeljenje Srbije nije stvarno niti iskreno. Ono je posledica straha od samoće, i nostalgično prisećanje na podršku kojom je evroatlantski svet držao drugu Jugoslaviju dalje od istočnog bloka. Izvesnost da će Srbija ostati ruglo na evropskoj periferiji sigurno nije presudila u takvom izjašnjavanju. Svejedno, razumevanje i apologija većinske Srbije mogu se, ponovo, potražiti u istoriji njenih ratova koji su, zbog rasporeda balkanskih zajednica, bili i oslobodilački i osvajački, a u njihovom opštem kontekstu i sopstveni i tuđi. Ratovi su razarali njeno biološko tkivo, da bi se granice vremenom ponovo sužavale, poput šagrinske kože. Srbija nikad nije uspela da nadoknadi razdoblja predmodernog apsolutizma i prosvetiteljstva. Njeni liberali, čak i napredni konzervativci, ostavljeni su na samim obodima istorijskog legitimiteta (Stojan Novaković, Slobodan Jovanović, Milan Stojadinović).

Nikola Samardžić
07-06-2004, 22:25
Poslednji liberali, koji su to bili samo uslovno, uklonjeni su pre više od tri decenije kako bi se uspostavila politička ravnoteža posle gušenja maspoka u Hrvatskoj, ali i zbog izvesnosti da će dalje otvaranje zemlje ugroziti opstanak nomenklature i njene poststaljinističke ideologije koja je osnovno uporište imala upravo u Srbiji. Osluškujući javnu raspravu o srpskom pitanju koja je prethodila njegovom usponu, Milošević je umeo da oseti i pulsiranje Srbije i njene prikrivene istorijske greške, i usmeri ih na nacionalno nezadovoljstvo. Naposletku su "trajno otrovni" plodovi materijalnih i moralnih razaranja na zgarištu druge Jugoslavije izrodili trajno destruktivne snage i opasne pokrete (Ivan Berend).
Srbija nije probila svoje tradicionalne barijere i pridružila se bogatim, naprednim i slobodnim nacijama. Državni suverenitet, kojim se razmeće, u stvari je nametnut sanitarnim kordonom kojim se uređena društva funkcionalnih tržišnih ekonomija i postojanih parlamentarnih demokratija štite od suseda u čijem okrilju vladaju autoritarni pojedinci, kriminalizovane elite, i nagoni zločinačkih grupa i opšteg impulsivnog ponašanja koje ispunjava ovdašnja svakodnevica.
Ostvarenje nadanja da Srbija neće ostati ruglo na periferiji ne zavisi samo od zalaganja njenog manjinskog građanstva, nego i od mere u kojoj postojeći poredak ugrožava okolne susede i neposredne potrebe EU i SAD. Tekuća revizija privatizacije nije samo uvod u novo razdoblje kleptokratije.

Nikola Samardžić
07-06-2004, 22:25
Zvaničnu legitimizaciju državnog terorizma Miloševićeve epohe prate i obnova kršenja ljudskih prava (u čemu prednjače "naša vojska i policija"). Pokrenuti su pravno nepostojeći vojni sudovi, naoružana vojna policija bezrazložno krstari ulicama, policija nasumično legitimiše prolaznike i usporava kretanje ionako razlokanim putevima. U skladu s profesionalnom istorijom samoga nadležnog ministra, sudovi ponovo sude za verbalni delikt. Uz podršku banditske "žute" štampe i tajkunskih televizija dalje se kriminalizuju i politička opredeljenja i sam vizuelni profil svakodnevice. I sve je ozbiljnija unutrašnja napetost između obnovljenog i funkcionalnog srednjeg sloja i unije tranzicionih gubitnika, jurodivih ideologa i ratnih profitera. Politika vlade utoliko nije usredsređena samo na obračun s nasleđem Zorana Đinđića, nego i na marginalizaciju onih glasova koji remete simfoniju države i crkve u kojoj se zvanična država udaljila od građanstva, a zvanična crkva od istinskih vernika i ostatka hrišćanskog sveta.
Srbija, kao problem, nije samo jedan od tranzicionih bolesnika. Ona se nije jednostavno zaglavila, niti je to učinila sama, na periferiji evropskih integracija i evropske kulture. Samim tim je teško predvideti budući izgled njene samoće. Evropska birokratija će Srbiju usisati, zaobići je, ili se s njom poigravati. Ali će žrtve istorijske patologije ponovo biti dubinske, u društvu koje je, u nemogućnosti da ubuduće napada sve oko sebe, krenulo da se obračunava sa samim sobom.
Autor je profesor istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

rekao sam da...
08-06-2004, 09:58
...Srbiji vjerojatno nema spasa...

TJ. Pasaluk...

Bilo jednom Tursko (Bizantsko carstvo),
Ostala Turska

bila Austrougarska - ostala Austrija

Bila Yuga (Srboslavija) - ostala (velika) SiCG

Bio je i pasluk... itako ce opet biti...

Grga GN
08-06-2004, 13:20
I ja sam rekao isto!Hehe!

PASALUK, PASALUTSKI

:smile17:

Mi smo jedini civilizovani narod na svitu! :smile06: :smile16:

Fredo....
08-06-2004, 13:24
..svi mi znamo da je Beogradski Pasaluk (oprosti, Velika Srbija) CRNA RUPA Evrope. Ti mozes da lupetas ovdje kolko god hoces o Srpskim herojima, genocidasima, traktorima, oluje, i tkd.

Evo jos jedne rupe
08-06-2004, 15:07
Samo polovica građana
drži da nije siromašna

ZAGREB - Oko 15,5 posto građana Hrvatske smatra se siromašnim, njih 31,6 posto tako se osjeća ponekad, dok polovica građana drži da nije siromašna.
Osjećaj siromaštva najzastupljeniji je u građana sjeverne Hrvatske - njih 18,7 smatra se siromašnim, a najmanji u Dalmaciji - 9,8 posto. Oko polovice građana zaključuje kako se u Hrvatskoj živi iznad realnih mogućnosti.
To su neki od podataka iz projekta "Praćenje siromaštva u Hrvatskoj", koji su 2002. godine pokrenuli Centar za promicanje socijalnog nauka Crkve HBK-a i Hrvatski Caritas, a o čijim su rezultatima u ponedjeljak izvijestili predstavnici organizatora.

Kako
08-06-2004, 15:09
u Dalmaciji samo 9,8 posto???

Ah da u severnoj Dalmaciji i nema naroda, a ono nesto bosancerosa sto zive u srpskim kucama ionako zive od Caritasa - milina bozja! :)

Fredo...
08-06-2004, 20:29
...U Dalmaciji nema Srba... NONE!
A ni bosancesrosa...
Sve je ekoloski cisto...

Mislis
09-06-2004, 00:35
sve je ekoloski ZAPUSTENO.

Znam, bili moji neki tamo. Kazu sve popaljeno, poruseno, neobradjene njive, ne pokosene livade - sve je ostalo onako kao i pre na ponos i diku i onih koji su to pocinili, i onih koji ne preduzimaju apsolutno nista da bi ulozili u obnovu devastiranog podrucja.

Prodjes "garavim sokakom", i onda pomislis "lijepa nasa". brrrrrrrrr

pa ja neznam..
09-06-2004, 07:53
... kad se vozi cestom br. 1 iz Zagreba za Zadar, Sibenik, Split...vide se vasi tragovi...SVUDA, jos uvjek. Cim prodjem Karlovac dolazi Turanj - Vukovar u minijaturi...

Uvjek podsjecam one sa kojim sam u auto rijecima:

"...SRBI, gledaj i nikad ne zaboravi..."

Puno, jako puno je popravljeno obnovljeno...sve vise svake godine...

U pijasu do 10 km od mora se ne vidi (skoro) nikakvih tragova od rata...

A o zapustenosti polja, njiva itd... pa nece Hrvati izgleda dirati tudju imovinu...

Gar
09-06-2004, 09:28
Ja sam bio u Krajini 2000, i kad prodjes Karlovca (ustvari sam Karlovac je bila jedna velika rusevina) nema ama bas nista. Sve otislo u ×××××.

Stvarno gadno i tuzno...