PDA

Pogledaj cijelu verziju : SRPSKA POEZIJA



Slaviša
01-05-2004, 09:18
U svakom selu Srbije – mehana.
U celoj Srbiji – jedna fabrika.
Na svaki okrug – sto apsana
i sto hiljada kažnjenika.

U Srbiji – knjaz i fabrikant buržuj,
dželatsle klase – dva glavara.
A ljudi – po turski. Život – pij i psuj.
Eh, zaboravi, tugo stara.

Gazda ministri – srkut kafe sabajle
i mater kroz mater svima.
Iz preka dovode kistjant kinderfrajle
i krišom spavaju s njima.

»Mito? Zar ja? Al kad oćete, mersi, danke.
Nismo vam mi neki jakobini.
Srbi smo, zna se! Plate su tanke.
I tako – čini, ne čini!«

Praktikant – groš na dan. Činovnik – dinarče,
»Eh, gosn Sreto, na paru rte naši,
a kad ih karaš, vele: »I marjaš je parče!«
Il: »Činovnik je – da jaši!«

Oči su mu – ždrela, a duša – fuce.
Za šta da se čovek uhvati?
Ljudi s brkovezom šene kao kuce.
Do bune još kolko sati?

Ah, izvoz svinja. Uvoz – brz, po naški,
uz larmu pleh-muzike.
Pa sviraj! Odlazi Srbija natraški
rado u novčanike.

Slaviša
01-05-2004, 09:19
Knjige? Marš. Prvo i prvo – još nije zima.
Drugo – kamena soda, da se proda.
Gospoda leškare pod orasima
na usta im dolazi voda.

Od fruštuka slade ručak. Od ručka – večeru.
»Šta ima novo? Sarma?« »Ne, kapama!«
»Popusti kaiš! Alal mu vera!« Što žderu.
Al ko je s nama? Tama?

Radenici? Šaka bezvoljnika. Klasna svest – kod nule.
Gospoda brekću u svome raju.
Kad gule kožu, onda, znaj – gule.
Inače – piju, jedu i kartaju.

Pa šta? Spušta l se barjak? Nema l spasa?
Nepomična polegla tama?
Druže daleki, preko srče, bosa, bez glasa
– krvava Srbija sama.

Buna? Gde su proleteri? Gde su radenici?
Revolucija prava – voće nezrelo.
Đaci i kalfe. Neće je činovnici.
Sve ostalo – kod nas je selo.

Pa ipak. I tu se bori i robija.
I tu pljušte iskre iz okova.
I selo već vidi: kroz bol se probija
zvezda nad svakim od vezanih snova.

A muke? Nek muče. Srbija se ne da.
Znaš hajdučke oči na sve četri strane?
Srbija dahćući iz zasede gleda
u dvor cvokotav i sunce apsane.

SRBIJA
01-05-2004, 10:17
Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi,

gledao sam sve tvoje oči, razumem sta kažu, šta kriju.

Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi,

ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju.

Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,

od noći, od sijerka koji se teško melje.

Ja sam u mlinu, sred buke

žrvnja, čuo sve tvoje želje

i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šljivama

oj, Srbijo među ljudima

na njivama,

oj, Srbijo među pesmama, među stadima,

oj, Srbijo, pesmo među narodima.

Pesmo tužna, meka si milošta

što plače kao krv grožđa, kao suza mosta,

kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka

u gugutanje svoje gugutka.

Oj, milošto meka, klik si divlje plovke

nad jarom iz koje stasa

crveni ugalj sunca

u zrnu svakog klasa,

ali bosa pesmo gluve žalopojke,

kad prestaju pesme, kad počinju psovke?

Gladna ruke, slepe jadikovke,

kad će hajduk bune iz tebe da grune?

Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje

zalud je oranje, zalud je letina?

Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje

nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje,

bure u bune, za čije se zube lavlje

dimi od mleka ovca i dimi planina,

kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita?

Kroz mukle lance dana, koža suvonjavih.

Svu su je proderali duboki rovovi bora.

Od rovovskog rata od zemlje poplavi

i skori se lice preko gladi - kora;

to lice što nije lice, ti dani što nisu dani,

ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;

trnje im ne može ništa i ništa - udari…

A svako od tuge za dan

kao vek čitav ostari



I zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama,

oj, Srbijo među ljudima

na njivama,

oj, Srbijo među pesmama, među brdima,

oj, Srbijo,

pesmo među narodima.

Tužna pesmo, majko stara,

brat nam je u taljigama dovukao iz grada

kamenu ploču, kamenog dinara,

za med našeg znoja, vino našeg rada.

A đikaju deca u lazigaćama, pod kosom,

u blatu, među svinjama, među patkama,

hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom,

više bajkama, uspavankama, više gatkama,

i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada

da gnev po cele noći do oblaka pali

bunom iz koliba, polja, vinograda,

pevajući srcem što sebe ne žali

niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,

oj, Srbijo među bunama, među šljivama,

oj, Srbijo među ljudima

na njivama,

oj, Srbijo među pesmama u grudima,

oj, Srbijo,

buno među narodima.

Branko Radicevic
01-05-2004, 11:49
I iz dna duse
uzdah mi se ote

O ××××× TE ZIVOTE

ode nas...
04-05-2004, 19:33
...FRED...

××××× mu ga zivote...

Ma Fred....
10-05-2004, 21:25
...da li si to ti posla`???
Poezija je cudna ali originalna!!

SL
11-05-2004, 09:25
×××× te Fred u posrano dupe :smile16:
Psihopate jedan.

jesi ili..
11-05-2004, 19:28
..nisi??

SL
12-05-2004, 13:08
Ti si jedan vrlo bolestan covjek. Idi pa se lijeci :smile16:

kakao da to
13-05-2004, 21:43
protumacim??

Jesi??
ili
Nisi?

Bre Slavisa
14-05-2004, 00:19
dobro je sto si otvorio ovu temu, jer srpska poezija zaista obiluje rodoljubivim i ostalim pesmama. Imam jednu lepu pesmicu za tebe:

O T A DZ B I N A

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Sto pretec suncu dere kroz oblak,
Sumornog cela mracnim borama
O vekovecnosti prica dalekoj,
Pokazujuci nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi-
Te crne bore, mracne pecine;
A kamen ovaj, ko piramida
Sto se iz praha dize u nebo,
Kostiju krsnih to je gomila,
Sto su u borbi protiv dusmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeci krvlju srca rodjenog
Misice svojih kosti slomljene,
Da unucima spreme busije,
Oklen ce nekad smelo preziruc
Dusmana cekat cete grabljive.

- I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema...
Nogom ces stupit, mozda, poganom?
Drznes li dalje?... Cuces gromove,
Kako tisinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strasnom kidaju,
Razumeces ih srcem strasljivim
Sta ti sa smelim glasom govore,
Pa ces o stenja tvrdom kamenju
Brijane glave teme celavo
U zanosnome strahu lupati,
Al' jedan izraz, jednu misao
Cuces u borbe strasnoj lomljavi
"Otadzbina je ovo Srbina!..."
(Djura Jaksic)

Je li ti se svidja:

A sta kazes za ovu kako pocinje:

NA GAZIMESTANU
Silni okopnici, bez mane i straha,
Hladni k'o vas oklop i pogleda mrka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
Kad oluja prodje vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strasna i porazom slavna.

Kosovski junaci, zasluga je vasa
Sto posljednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oruzja se masa,
Svaki les je svesna zrtva, junak pravi|

Danas nam kazu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije nase,
Da nas zahvatila zapadnjacka reka,
I da nam se duse opasnosti plase.

Dobra zemljo moja, lazu| Ko te voli
Danas, taj te voli. Jer zna da si mati;
Jer pre nas ni polja ni krsevi goli
Ne mogase drugom svesnu ljubav dati.

I danas, kad dodje do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja cu dati zivot, otadzbino moja,
Znajuci sta dajem i zasto ga dajem...
(Milan Rakic)

Imam jos pregrst lepih pesama, pa ako ste zainteresovani, tu sam, zna da se to nikada nije ucilo po HR skolama.
Bese onaj Mazuranic, Ivan Goran Kovacic, i ko jos???

meni se Fredo
14-05-2004, 08:26
...svidja ona o

MAJKI YUGOVICA...
koliko ih je ono bilo?? 9?

Bila je anketa u Srbiji 1990 - SJECAM se 80% Srba je bilo uvjereno da je to istinita prica!!

To nam posalji...

Vladimir Nazor
15-05-2004, 10:41
Majka pravoslavna

Jesi li se nasjedila na garištu kuće svoje,
- Oh, ta kuća bijedna!
Tražeć okom i rukama kolievčicu malog Jove,
Ikonicu Svetog Đurđa i đerđefić tvoje Ruže?
Sve je sada dim i pepel, sve proguta čađa tavna,
Ti, slomljena krepka grana, najbiednija međ ženama,
Majko pravoslavna!
Jesi li se nahodala nogama što jedva nose,
- Oh, te noge bolne!
Jesi li se umorila tražeć Rumu, kravu svoju,
Kravu svoju, hraniteljku stare bake i dječice?
Da l' je vuci rastrgoše, il' je sakri šuma travna?
Ne muči se! Za koga bi sada bili sir i mlieko,
Majko pravoslavna.
Jesi li se naplakala nad sudbinom druga svoga,
- O druže ljubljeni!
Izdajom ga uloviše, kao psa izmlatiše,
Mučili ga, vezali ga, bacali ga u tamnice.
I on, koga srce vuklo djela vršit teška i slavna,
Kao hrom se bogalj vrati, da ti umre na rukama,
Ženo pravoslavna.
Jesi li se nakukala iznad one strašne jame,
- O jamo prokleta!
Gdje s grkljanom prerezanim djeca tvoja sada leže
Pokraj bake, i gdje majku svoju zovu, za njom plaču;
I boje se, jer je rupa puna ljudi, vlažna, tavna.
Šutiš. Pečat šutnje jad je na usta ti udario,
Majko pravoslavna.
Bliediš, tanjiš i kočiš se, no bol nemoj gušit svoju,
Bol ti preduboku!
Pusti neka tužba tvoja odjekuje širom zemlje,
I nek traje vjekovima. Neka čuju u što sada
Promjetnu se sjeta tvoja, tvoja tuga stara, davna.
Šutiš. Bliediš. I oreol mučeništva već te kruni,
Majko pravoslavna.


(Nazor je ovu pjesmu napisao u jednom od ustaša popaljenom srpskom selu kod Vrginmosta na Kordunu, januara 1943.)

Dakle, ti bi
15-05-2004, 12:41
voleo da cujes nesto u vezi Boja na Kosovu.

Evo sta su srpski junaci pevali odlazeci u boj:

Boj na Kosovu

Hriste boze raspeti i sveti Srpska zemlja
na Kosovo leti, leti preko nebeskih visina
krila su joj Morava i Drina.

Na tri sveto i na tri sastavno, odlazimo
na Kosovo ravno, odlazimo na sudjeno
mesto mila majko sestro i nevesto.
Zbogom leto jeseni i zimo odlazimo
da ih pobedimo.

Zbogom prvi nerodjeni sine, zbogom
ruzo,zbogom ruzmarine,zbogom
leto jeseni i zimo odlazimo da se
ne vratimo.

Kad je draga da odlazim cula za rever
mi neven zadenula,hriste boze raspeti
i sveti sva Srbija na Kosovo leti.

Grga Gn
15-05-2004, 12:45
Pa ako je Tudman bio Ustasa zar nije i Nazor i Ivan Goran Kovacic i Tito. Sve Ustaske krvozedne zvjeri, mislim Hrvati, ili se mozda varam...?!

vladimir
15-05-2004, 12:58
Nazor je svojim (naivnim/bolje rečeno glupim) vjerovanjem u komunističku ideologiju, kao i njegovi onog vremena istomišljenici, dao pomoć onim koji su se borili protiv hrvatske samostalnosti; što je urodilo prolićem hrvatske krvi prije NDH,a zatim stvoren Jasenovac, bleiburske i jazovske žrtve.
Šteta što Vladimira Nazora, kao i Ivu Lolu Ribara, Andriju Hebranga i mnoge druge hrvatske komuniste, Srbi njih prirano likvidiraše pa ne imadoše šansu pokajat se i kao Franjo Tuđman: pljuniti na komunističku ideologiju pa prihvatiti hrvatsku.

Grga GN
15-05-2004, 21:05
Pa dobro onda, ako ovi Hrvati nisu bili ustase, i jos su ovako suosjecajno pisali o stradanjima svojih sugradana pravoslavaca i pokusavali im time pomoci, tako da evo i danas njihove pjesme danasnji Srbi smatraju srpskom poezijom, pitam se koliko ih onda nije bilo ustasa onda i kako to da su danas za sve te Srbe svi Hrvati Ustase?! Evo mene stalno ovdje nazivaju starim Ustasom, a kad tamo ja kao i Vladimir Nazor, naivcina stara, samo pokusavam biti covjek.
Volio bi ovdje vidjeti jednu pjesmu od bilo kojeg srpskog poete, gdje se pokazuje barem malo osjecajnosti za Hrvate. Ali to ce, kontam ja, biti malo morgen, jer svi Hrvati su zvijeri krvolocne koje samo mrze Srbe, a oni i citav njihov narod su toliko daleko u kulturi ispred tih ogavnih zvijeri, samo nikako da nadem te njihove pjesme covjecnosti. Pa zar su svi Srbi toliko ljudski ljudi...?!

eto Grgo...
15-05-2004, 23:39
...ja sam KRVOLOCNA zvjer...
I pokusavam nebiti ono sto su vecina Hrvata
-NAIVAN!!
××××× mater Srbadiji - Srbin NIKAD prema Hrvatu suosjecanja imati nece -

Samo BATINA - to je jedini nacin sa njima... inace nam opstanka nema -

Lijepo se cisto i odlucno razgraniciti - i
MIRNA BOSNA! Nikad vise Bleiburga niti Jaenovca, niti Jazovke niti Beograda!

Za tebe
16-05-2004, 01:18
"eto Grgo", imam nesto iz savremene srpske poezije:

"Lane moje ovih dana..."

2. mesto na Pesmi Evrovizije.

Ajd' uzdravlje!

A sto se tice
16-05-2004, 01:25
razgranicenja, nemoj da te cuju one cike iz Brisla, mislice da si lud, ili pao sa marsa.

Opet cemo mi u iste klupe, veruj mi.
Samo sto nece biti "neformalna koalicija" i oni drugi, vec oni jaki koji ce da vladaju i udaraju packe, i gola govna (vi, mi, Estonci, Letonci, Albanci, i ostali) koji ce da primaju packe i da vicu "ima li jos?".

Da se jos
16-05-2004, 01:41
jednom vratim na poeziju:

Prijatno iznenadjenje je glasanje hrvatskog zirija za pesmu iz SiCG.
Cestitam sto je iskrenost pobedila mrznju!