PDA

Pogledaj cijelu verziju : ZAKLUCNA PUSIONA



FREDINA NOCNA MORA
03-11-2003, 21:21
Na kraju dana 3. kolovoza, detonator sukoba neumitno je otkucavao zadnje trenutke. Fitilj kojeg su Srbi zapalili u BiH eksplodirat }e u Hrvatskoj. U tri sata ujutro, 4. kolovoza 1995. , na boji{nici dugoj skoro 700 kilometara izgledalo je kao da se nista ne pomice. No, 2000 hrvatskih topova, haubica, minobaca~a, samohotki, visecijevnih bacaca raketa i bestrzajnih topova bilo je spremno za paljbu. Sat kasnije, mirovne snage UN u Hrvatskoj sluzbeno su izvijestene da pocinje neodlozna vojno-redarstvena operacija uspostavljanja ustavno-pravnog poretka u sektorima Sjever i Jug. Ipak, jos 60 minuta nije se dogodilo nista sto bi remetilo tesku sparinu. A potom tocno u 5 sati ujutro, zapoceo je nevidjeni topnicko-raketni udar. Tu zoru Srbi }e dobro zapamtiti. Danima su tvrdili hrabreci se: Nema uzmaka. Nase ce utvrde biti nase krvave kosulje. Nisu ocekivali da ce im se na glave odmah sruciti toliko celika. Iako su znali koliko su Hrvati nadmocni, njihova propaganda tvrdila je da se krajiski borci ne boje hrvatskih pracki. U isti cas od Sjevera do Juga Hrvatske odjeknulo je: Pali! Tutnjava hrvatskog topnistva zaparala je jutarnju tisinu, probudivsi uspavanu srpsku pararepubliku. Salve su slijedile jedna za drugom, punih 40 minuta bez prekida, negdje i dulje. U srpskim bunkerima, utvrdama, vojarnama, zapovjednistima, skladistima, rezervnim polozajima, na brzinu iskopanim rovovima, na prilazima svih ve}ih mjesta zavladala je prava pometnja uz op}e povike: Hrvati dolaze. . . prodiru sa svih strana. Zaprepa{teno ljudstvo u utvrdama zasuto je tu~om kamenja drva i buke. Pra{ina i dim gu{ili su iznenaIene posade. Kanonadi topni{tva i vi{ecijevnih baca~a raketa pridru`ila se paljba hrvatskih tenkova i {tektanje naoru`anja hrvatskih pje{a~kih postrojbi koje su zapo~ele nezaustavljivo nastupanje kroz prorijeIena minska polja i rasje~enu bodljikavu `icu. U srpskim redovima, gdje su mnogi bili potpuno o{amu}eni od buke eksplozija nisu znali {to bi zapo~eli. Za samo deset sati borbi, Srbi su platili psihi~ki danak i potom se po~eli rasipati. Umjesto utvrIenog Sjevera, Hrvati su u obru~ prvo dohvatili Knin ~iji su se temelji satima tresli od detonacija, a granate mrvile vojne ciljeve. U ~etiri dana glavnih operacija hrvatske oru`ane snage pokazale su da su spremne, metodi~nim i stalnim pritiskom svojih postrojbi, cijelim opsegom obuhvatiti pobunjeni~ku tvorevinu kao u`egli badem koji se iznenada na{ao u klije{tima za drobljenje oraha. Prigovori da je pritom upotrijebljeno previ{e sile besmisleni su. U oslobodila~kom ratu pretjerana sila jedina je dovoljna sila.

motherfuckers
03-11-2003, 21:33
Ako ima nešto što ne podnosim, onda su to razni izbori za "ličnost godine". Jer, držim da je uvek neka nameštaljka u pitanju. Po svemu bi čovek za 2002. godinu morao biti Džim Karter, dobitnik Nobelove nagrade za mir. Ali, on je lažni mirotvorac, samo jedan starac koji svoje poslednje dane otaljava kao pokajnik: dolazio je na Balkan u vreme onih ratova, igra fudbal sa Kastrom. S druge strane, on je, kao predsednik, bio organizator niza masovnih pokolja istorijskog značaja.
Ali, ni ja nisam bezgrešan. Već sam - za jedan drugi list - za "čoveka godine" proglasio jednu imaginarnu ličnost, koja je upravo navršila svoju virtualnu četrdesetu godinu Džejmsa Bonda. Nije, međutim, dovoljno da taj 007 sumulakrum bude ujedno i "ličnost godine". Ovo će, otud, biti ispravka mog pisanog rada na zadatu temu.
Jer, ličnost godine je, razume se, opet Madona.
Ali, zašto ponovo ona? I šta se sa tim požurilo pre prvih snegova!? Da neće ponovo da se razvede?!
Teško je naći prostije objašnjenje od ovoga: gospođa Riči slabo poštuje kalendar, nikako se ne snalazi. Jer, ako je XX vek potrajao samo 49 godina, počevši Principovim atentatom u Sarajevu (1914), a završio se ubistvom Kenedija u Dalasu (1963), onda nema razloga da se 2002. godina ne protegne do narednih snegova (kojih - otkriću vam tajnu - više neće biti). Tako je Madona uspela da u rodnom Detroitu ostvari ambiciju veštačke plavuše (sponzoruše), preselivši se zatim u Njujork, gde je svojim groznim debi-albumom postala zvezda. Možda jedina koja danas još postoji ako pamtite da je posle 11. septembra samo ona pozivala naciju na uzdržljivost. I onda je, rekavši to, prekinula svoju svetsku turneju. Madona je više nego cela priča. Ali...
U jednoj od mnogih istorija Stonsa postoji i detalj kako je, tokom jedne njihove američke turneje, Mik bio brutalno silovan (sic!) od bande grupi-devojaka. Knjiga kaže da je posebnu pohotljivost ispoljila jedna omanja, punačka curica, pomalo spljoštenog lica, prošaranog tu i tamo bubuljicama, il' aknama, ko će ga znati. Ta ga je, svedoči priča, prosto iscedila. Nije mu bilo druge nego da uzme bolovanje. Možete zamisliti koliko je bilo Džegerovo iznenađenje kada je, mnogo godina kasnije, ponovo sreo tu devojku, no sada već slavnu pod umetničkim imenom Madona.

Tajna je u ljubavi
Valjda je ova ili neka slična priča - a takvih ima k'o pleve, one su opšte mesto ove skandalozne epohe - inspirisala smetenog Kventina Tarantina za onu logorejičnu sekvencu u forš×××× Uličnih pasa, znanu u istoriji modernog filma kao ××××ing Madona, u kojoj se o njoj govori kao savršenoj mašini za tucanje koja je konačno pronašla velikog đoku. Crnog? Ma, ni govora! Na prijemu posle jedne projekcije tog filma smrtno preplašenom Tarantinu zaklecala su kolena kad je spazio kako mu, izazovno njišući kukovima, prilazi buduća gospođa Gaja Ričija. Pohvalila je film, primetila da je scena odsecanja uha vrlo seksi, poljubila ga i rekla: "Ali, dečko, nije stvar u tucanju, nego u ljubavi!" Ili, drugačije rečeno, ovamo je slika, a onamo je suština. Pretparačka priča.
Izgleda da je to kod Madone posebno izražen slučaj: ličnost je stalno undercover, potpuno pokrivena imidžom, predstavom. To - istini na volju - deluje skandalazno. Ali, zar ona stvarno želi da bude prezrena, da je drop-out? Američki mediji kažu za Madonu da je bolesna, ×××××, odvratna, izopačena, neuravnotežena, skandalozna, da vređa druge ljude i da se ne kontroliše. Veliki ulog. Jer, "niko ne bi mogao da ucenjuje Madonu". Priznaje magazin Tajm. "Indiskretne podatke za koje bi druge zvezde dobro platile samo da ne budu objavljeni, ona jedva čeka da iskoristi", braneći njima one "koji vole da je mrze i one koji mrze da je vole". Ona je pravi skandal-majstor. Vrlo je uspešna u tome. Predstavlja javnu sablazan.
Stvarni satus njenog društvenog fenomena u američkoj javnosti može se naslutiti kroz činjenicu da, dok boravi u Budimpešti (gde je snimala scene za Evitu), Madona odseda isključivo u hotelu Kempinski, obeduje Kod Gundela, a kafu i kol