PDA

Pogledaj cijelu verziju : Od moralnog pada do amoralnog uspona



Mesic
21-12-2007, 14:02
Deset srpskih intelektualaca napisalo je svoje posebne odgovore na stavove koje je zastupao Stjepan Mesić u pojedinim svojim nastupima. Odgovori Mesiću istovremeno su upućeni i zemljama NATO i EU, ali i srpskim vladajućim krugovima

Tokom nekoliko poslednjih decenija, po shvatanju Hane Arent, javna scena Evrope, uključujući prirodno i Hrvatsku, pružila je izvanredne mogućnosti za proučavanje ljudi u mračnim vremenima. Ono što je Mesić rekao u svom govoru 10. maja 1992. ustaškoj emigraciji u Sidneju, i u predavanju 15. decembra 2006. u Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti, samo na prvi pogled zvuči paradoksalno. Kada se dublje uđe u problem, paradoks nestaje. Kako je to izvanredno primetio francuski filosof Alber Kami: „Potreba da se uvek bude u pravu osobina je ljudi prizemnog duha“. A ne treba zaboraviti da je Mesić pripadao samom vrhu hrvatskih komunista, u kome je politika vođena bez etičkih parametara.

Govor u Sidneju bio je emocionalni izliv neprijateljstva prema Srbima, anticipacija krvavog obračuna sa srpskim narodom koji će uslediti u Hrvatskoj 1993/95. Mesić je uputio sugestivnu poruku Hrvatima da zbiju svoje redove, da izvrše mobilizaciju za predstojeću borbu, i što je još značajnije, poručio „Da se Hrvati nikome ništa nemaju ispričavati“. Sasvim logična konstatacija; najteži zločin genocida, izvršen nad stotinama hiljada Srba, Jevreja i Roma u NDH 1941-45. ostao je nekažnjen, izbrisan iz istorije, pa čak i nagrađen priznanjem obnovljene NDH, od strane Zapada. Pa zašto bi se onda Hrvati „ispričavali“.

U vrtlogu jednog novog vetra, koji je dolazio sa Zapada, Mesić doživljava neverovatne preokrete: od moralnog pada - krivokletstva prilikom izbora za predsednika SFRJ, do amoralnog uspona, izborom za predsednika Republike Hrvatske, u kojoj će konačno biti dovršen genocid nad Srbima otpočet 1941.

Mesic
21-12-2007, 14:03
Položio je zakletvu 1991. uz odgovarajući ceremonijal, da će uložiti sve svoje snage na očuvanju teritorijalnog integriteta SFRJ; a zatim je u kontakt-emisiji na slovenačkoj televiziji „MTV“ izjavio, da se kandidovao za predsednika Jugoslavije „da bi rušio tu državu pomoću najuticajnijih međunarodnih faktora“. Naučio je u Kumrovačkoj školi kako najlakše da stigne do cilja, ne birajući puteve i sredstva. Pokazao je smelost svojstvenu Brozovoj kamarili, kojoj je sve bilo moguće i jednostavno, pa i sunovrat osnovnih ljudskih vrednosti.

Međutim, pitanje koje se nameće: Da li je Mesić u čitavoj igri bio originalan? Očito da nije. U dve različite izjave ovog političara sabijeno je jedno vreme. Mesić je samo jedan eklatantan primer pribegavanja obmanama i lažima kao političkoj strategiji.

Zato se pojedine evropske države, posebno Austrija i Nemačka, nisu verbalno izjašnjavale za poštovanje integriteta i suvereniteta Jugoslavije, ali su prikriveno činile sve što je bilo u njihovoj moći da do temelja razore zemlju.

Zar predsednik SAD Klinton nije pod zakletvom slagao svoj sopstveni parlament u aferi Levinski?

Zar predsednik SAD Buš svesno, na osnovu lažnog izveštaja o posedovanju Iraka oružja za masovno uništenje, nije gurnuo svoju zemlju u najkrvaviji rat u novijoj istoriji?

Zar verbalno zalaganje za ljudska prava, posebno albanske manjine u Srbiji i Crnoj Gori, i bombardovanje zemlje od strane članica NATO-a bombama sa razblaženim uranijumom, ne predstavlja vrhunac hipokrizije?

Od antičkih filosofa: Sokrata, Platona, preko Kanta, Maksa Vebera, pa do savremenih: Čomskog, Volzera, Hane Arent i niza drugih, činjeni su pokušaji da se ispita i otvori problem „prljavih ruku“, i „laži u politici“, koje ovu oblast degenerišu i pretvaraju u amoralni biznis, nedostojan čoveka. Prema tome, laži u politici nisu novi fenomen, ali problem je u tome, što su, u poslednje vreme, na Zapadu poprimile endemski karakter, koji se nastavlja pojačanim intezitetom. U SAD, po rečima pisca „Pukotine kredibiliteta“, laži su ušle u politički diskurs i erozija poverenja se nastavlja. Sistematsko bombardovanje Indonezije 1964. objašnjeno je američkoj javnosti kao nastojanje da se preseče put trgovine oružjem, a po rečima pisca od 1964. do 1971. tokom bombardovanja u proseku godišnje je ubijano 30.000 civila, a 500.000 nagnano u izbeglištvo. Indonežanskoj pak javnosti je saopšteno da je u pitanju samo „kolateralna šteta“, iako je u pitanju bio sveobuhvatni rat, nasrtaj na čitav jedan narod.

veliko je pitanje
21-12-2007, 17:29
da li je uopce potrebno intelektualno raspravljanje o bezvrijednom sitnom malogradjaninu, koji zivi od smiloati vlasnika jahti i poziva velikogradskih malogradjana da na prezivjelim ceremonijama beckoga godisnjeg bala, jos kao hrvatski predsjednik, sa maloumnicima svih beckih predgradja i predstavnicima donjeg dijela "gornjeg" drustvenog sloja pokaze svoj kameleonski sjaj.

To je onaj
21-12-2007, 23:28
predsednik koji nije spreman dati ni pedalj Rvacke, a sa druge strane bi velikodusno delio tudje teritorije (Kosovo).

pa decki
22-12-2007, 13:45
tko blesana zabilo sto pita.
Neka suti i uziva. I britanci imaju
vlastiti hobby zasto ne bismo i mi.

ma sigurno!
05-01-2008, 15:48
I vi imate vlastiti hobby - kama, noz!
Ali uredu je, ta niste Britanci!